Napustio nas je dr Mihailo Crnobrnja (1946-2024), profesor emeritus i predavač na našem fakultetu od njegovog osnivanja, kao i dekan u periodu od 2009. do 2012. godine. Naš je fakultet izgubio veoma dragog prijatelja, profesora i istraživača, koji je sa ogromnim elanom decenijama bio angažovan u oblasti političke ekonomije, a posebno predmetima povezanim sa evropskim integracijama, verujući da je evropski put najbolji način da srpsko društvo ubrza svoj razvoj i u potpunosti prihvati vrednosti bliske svakom slobodnom čoveku. Sve ovo je činio uz osmeh i optimizam, uprkos brojnim preprekama na tom putu, nikada ne dozvolivši svojim studentima i saradnicima da u tom odnosu osete bilo šta osim uvažavanja i poštovanja.
Crnobrnja je svoje osnovne studije završio na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom je magistrirao ekonomiju na University of Maryland u Baltimoru 1970. godine. Vratio se u Beograd, gde je doktorirao na Ekonomskom fakultetu 1976. godine, na tada pionirsku temu povezanosti ekonomije i zaštite životne sredine. Potom se angažovao u Centru za ekonomska istraživanja Udružene beogradske banke (1978-1984), čiji je bio direktor, a potom i kao ministar u Vladi Srbije, i direktor Zavoda za društveno-ekonomsko planiranje (1986-1989). Njegov entuzijazam za evropske integracije puno puta ga je dovodio u direktnu vezu sa aktivnostima nekadašnje države i njen proces pridruživanja, da bi 1989. godine postao poslednji ambasador SFR Jugoslavije pri Evropskoj zajednici. Prinuđen da napusti zemlju, u Kanadi postaje profesor na Univerzitetu McGill u Montrealu, i Carelton u Otavi, a za to vreme objavljuje i knjigu Jugoslovenska drama, koja je doživela prevode na nekoliko svetskih jezika. Nakon 5. oktobra, prof. Crnobrnja se vraća u zemlju gde je prvo radio kao specijalni savetnik u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom, da bi potom na FEFA bio direktor Centra za evropske integracije i javnu upravu, Instituta FEFA i dekan fakulteta.
Kao istraživač, prof. Crnobrnja je objavio četiri stručne knjige, bio ko-autor jedne, a priredio je i četiri zbornika radova. Formirao je nekoliko centara, neformalnih istraživačkih grupa i istraživačkih projekata, nesebično pružajući prilike svojim kolegama da razviju svoja interesovanja i iskoriste njegovo znanje na tom putu.
Našeg dragog profesora Mišu Crnobrnju pamtićemo i po tome što je svaki susret sa njim, bilo da je reč o studentima, kolegama ili saradnicima, morao započeti sa nekoliko viceva. Vedar duh, neposrednost u odnošenju sa svakim sagovornikom, kao i prevazilaženje veštačkih barijera uz osmeh bio je njegov manir do poslednjeg daha, duboko verujući u kvalitet komunikacije i jednake šanse za svakoga. Pravo na takvu neposrednost prof. Crnobrnji davala je njegova izvanredna karijera, kao i profesionalni i lični integritet i zalaganje za univerzalne vrednosti tokom celog njegovog života. Osim najdraže porodične uloge, mi ćemo ga pamtiti i po njegovom omiljenom radnom mestu, onom koje je sa ponosom stavio na svoju vizit kartu – konsultant za dobro raspoloženje.
Nazad
