U eri digitalizacije, podaci su postali jedno od najvrednijih dobara. Ipak, razumevanje kako se oni prikupljaju, koriste i štite, često ostaje u senci tehnološkog napretka. Zato je povodom Dana zaštite podataka naša koleginica Katarina Savić, studentkinja prve godine usmerenja Psihologija i biznis, razgovarala sa našim profesorom Srđanom Verbićem. Koliko je data pismenost zastupljena, na koji način, koji etički izazovi za sada ostaju nedokučivi, ali i kako se mi kao pojedinci možemo zaštiti, neke su od teme koje su pokrenuli Katarina i prof. Verbić. Veliko hvala oboma na ovom razgovoru.
Srđan Verbić: Primetno je da poslednjih godina ljudi više koriste napredne alate za rad sa podacima. To međutim više govori o softverskoj industriji nego o navikama i sposobnostima korisnika. Ono što zabrinjava u vreme kad je veštačka inteligencija svima dostupna jeste percepcija korisnika da veštačka inteligencija nema mnogo veze sa podacima. Za mnoge to je crna kutija koja nekom magijom pravi odlične tekstove, muziku i slike. Mislim da masovna upotreba veštačke inteligencije samo povećava broj pasivnih korisnika dok je broj onih koji znaju šta rade manje-više isti.
Srđan Verbić: Ako mislite na podatke o ljudima, onda je glavni etički problem analize podataka nepostojanje informisanog pristanka za obradu podataka. Ne moraju ljudi uvek eksplicitno da vam kažu šta smete, a šta ne sa njihovim podacima. Ako ste sa nekim napravili selfi, ne podrazumevate valjda da vam je taj neko dao pristanak da tom slikom hranite aplikacije za prepoznavanje lica i praćenje ljudi. Mnogima koji bi hteli od podataka da naprave posao nije toliko bitno odakle ti podaci što sigurno dovodi nefer situacije gde oni koje etika na zabrinjava zarađuju mnogo više.
Srđan Verbić: Osim onih uobičajenih stvari kao što je čuvanje ličnih podataka i razmišljanje o tome da li i kome treba da ih damo, postoje i neke alternative kao što je pravljenje šuma. Na primer, svaki put kad otvaram nalog za neku novu aplikaciju koja traži datum rođenja, ja ukucam nešto drugo pa nek onda bar čiste od šuma oni koji bi automatski da ukrštaju podatke. Mala cena koju za to plaćam je što mi svaka dva-tri dana neka aplikacija čestita rođendan.
Srđan Verbić: Najvažnije pitanje na koje treba odgovoriti pre korišćenja ličnih podataka je zašto bi trebalo da ih koristimo, da vidimo da li postoji neko opšte dobro, neki zajednički cilj koji bi tako mogli da ostvarimo. Nikad ne bi trebalo da se pitamo kako da koristimo te podatke pre nego što odgovorimo zašto. Drugim rečima, to treba da radimo sistemski tako što ćemo prvo da se dogovorimo zašto ih koristimo, a onda napravimo proceduru koja sprečava da se koriste nenamenski.
Srđan Verbić: Postoji mnoštvo pozicija koje nastaju da bi se ispunili zahtevi važeće regulative. To je pre svega administracija i ne verujem da su te pozicije mnogo interesantne. Važnije su profesije koje bi kroz zaštitu podataka imale za cilj podizanje kvaliteta života npr. "Privacy UX Designer". Ko god nam kroz dizajn pomogne da sačuvamo važne podatke, učiniće nam veliku uslugu.
Dan zaštite podataka obeležava se 28. januara, koji je ustanovljen odlukom Komiteta Ministara Saveta Evrope 2006. godine.
