Na letnjoj školi energetike učestvovalo je 40 mladih iz različitih zemalja širom sveta, koji su došli iz različitih sektora poput akademije, industrije, državnih energetskih kompanija, konsaltinga, kao i OCD sektora. Predavanja su bila podeljena u nekoliko delova – tehnički, ekonomski, pravni, politički i aspekt održivosti.
Tema mog pristupnog rada bila je Nuklearna energija kao potencijalna alternativa u energetskom miksu Srbije. Ukoliko bi Srbija u jednom trenutku zatvorila rudnike uglja, što se u budućnosti i planira, morao bi da se nađe izvor energije koji će biti dovoljan i stabilan da balansira energetski sistem. To je važno jer energija koju bismo dobijali iz obnovljivih izvora energije neće biti dovoljna da zadovolji tražnju u svakom trenutku, budući da se radi o izvorima koji nisu stalnog karaktera. Zato sam u ovom radu razmatrala trenutni značaj i aktuelnost ove teme, potencijalne modele finansiranja izgradnje nuklearnih elektrana, te potencijalne izazove i mogućnosti za Srbiju, pre svega sa ekonomskog, ekološkog i društvenog aspekta.
Najznačajniji mi je bio tehnički deo – tog dana smo govorili o osnovama energetskih sistema, budućnosti vodonika i značaju elektrifikacije; a taj deo je upotpunjen posetom laboratorijama na Tehničkom univerzitetu koju su organizovale kolege iz Moldavije. Korisno je takođe bilo dobiti rezime regulative EU po pitanju zelenih politika, kao i simulirati pregovore oko izgradnje interkonektora. Ipak, najinteresantnija su mi bila predavanja sa modula ekonomija, jer poseduju ekonomsku i biznis perspektivu – iz Siemens-a smo čuli kako pomoću Digital twins zapravo vrše dekarbonizaciju, dok se predavanje o regulativi završilo lekcijama iz zaštite konkurencije i mikroekonomije!
U Evropi je trenutno na snazi zatvaranje rudnika i nedavno sam bila u Kozaniju, gradu u severnoj Grčkoj čije su termoelektrane na ugalj proizvodile 60% energije, a sada je rudnik u potpunosti zatvoren i vrši se tranzicija ka obnovljivim izvorima energije. Istovremeno je pokrenuto merenje kvaliteta vazduha koje je pokazalo izvesna poboljšanja, a jedan od glavnih nosilaca ovih promena jeste zapravo obrazovna institucija – Univerzitet West Macedonia. Malo se govori o tome šta pravedna energetska tranzicija znači za obične građane i gde je mesto obrazovnih institucija u ovom procesu.
Ovaj tekst nije dovoljno prostran za sve ljude koje sam tamo upoznala i potencijal mreže da dalje inspiriše i podstiče razmenu znanja, odnosno kako u Energetskoj zajednici vole da kažu ’’create laboratory of change’’. Ipak, nekoliko poruka mi je ostalo urezano – ’Don’t run alone’, te ’’We is bigger than me’ – obe ukazuju na potencijal koji se može ostvariti kada se udružimo zajedno, dodala bih ne samo kada je u pitanju energetska tranzicija, već bilo koji cilj. Na kraju, imala sam priliku da posetim i najveći vinski podrum na svetu (Milestii Mici), probam neka od poznatih moldavskih vina, upoznam veseli Kišinjev i sve upotpunim jednom dobrom energijom!
