U vremenu u kojem algoritmi sve češće predlažu šta ćemo gledati, slušati, kupovati, često i misliti, ovogodišnji Dan FEFA fakulteta otvorio je jedno od najvažnijih pitanja savremenog društva: kada tehnologija nudi beskonačne mogućnosti, ko zapravo donosi odluke?
U novim prostorijama studenti, profesori, alumnisti i gosti okupili su se na događaju koji je kroz razgovore, intervjue i susrete spojio filozofiju, umetnost, biznis i savremene tehnologije.
Događaj je otvorio dekan prof. Milan Nedeljković inspirativnim obraćanjem o važnosti zajednice, znanja i odgovornosti obrazovanja u vremenu ubrzanih promena, podsećajući da univerzitet nije samo mesto prenosa informacija, već prostor u kome se formiraju ljudi koji će sutra donositi odluke - i o tehnologiji i o društvu.
Posebnu atmosferu obeležili su razgovori sa gostima iz različitih oblasti, koji su na isto pitanje odgovorili iz potpuno različitih uglova.
U razgovoru „Ko režira ono što vidiš?“ sa filmskim rediteljem Lazarom Bodrožom, koji stoji iza vizuelno prepoznatljivih i međunarodno zapaženih projekata poput filma Ederlezi Rising, otvorena je tema savremenog vizuelnog identiteta i prezasićenosti sadržajem. Bodroža je govorio o tome koliko je mladim ljudima danas istovremeno lakše i teže da stvaraju.
„Kada sam se ja formirao kao umetnik, informacije je bilo mnogo teže pronaći i zato su imale veću vrednost. Danas mladi ljudi u jednom skrolu mogu da vide radove bolje od svega što će možda ikada napraviti i pitanje je kako opstati u toj količini sadržaja.“
Njegov razgovor moderirala je studentkinja FEFA fakulteta Minja Čolović, koja je diskusiju usmerila ka pitanju kako ostati autentičan u svetu digitalne reprodukcije i beskonačne inspiracije.
Nakon ovog usledio je razgovor na temu „Filozofija veštačke inteligencije“ sa filozofkinjom dr Vanjom Subotić, postdoktorskom istraživačicom sa Filozofskog fakulteta. Govoreći o generativnoj veštačkoj inteligenciji, Subotić je istakla da nas tehnologija polako vodi ka uniformnosti izraza.
„Rezultati generativne veštačke inteligencije postaju veoma slični. Različite individue dobijaju gotovo isti rezultat. Zato je danas važnije nego ikada da se vratimo autentičnoj ljudskoj inteligenciji. “Davimo” se u digitalnom šumu i upravo zato čovek mora da pronađe svoj autentičan glas.“
U ovom razgovoru, koji je moderirao student Đorđe Simović, otvorena su pitanja originalnosti, identiteta i granice između pomoći tehnologije i gubitka individualnosti.
Poseban osvrt na ovu temu pružili su naši profesori na panel diskusiji „Ko koga uči: mašina čoveka ili obrnuto“ koju je vodila studentkinja Natalija Vukićević. Njeni sagovornici Ivan Pribićević i Žaklina Teofilović govorili su o odnosu čoveka i tehnologije - ta ideja bila je zajednički element svih razgovora, a zaključak je kako tehnologija sama po sebi nije ni pretnja ni spas, već alat čiji smisao zavisi od čoveka koji ga koristi.
Nakon razgovora usledio je poseban deo programa - dodela zahvalnica profesorima koji su kroz svoj višedecenijski rad izuzetno uticali na mnoge generacije, kroz nastavu, ali i kroz vannastavne aktivnosti. Usledila je svečana dodela diploma, a sve zajedno nas je podsetilo da se identitet jedne institucije ne gradi samo kroz programe, zidove i zgrade, već kroz ljude koji godinama prenose znanje, podršku i vrednosti onima koji naučeno šire dalje. Dan FEFA fakulteta ove godine zato nije bio samo proslava institucije, već podsetnik da u eri algoritama, automatizacije i veštačke inteligencije, u centru je i dalje - čovek.
