Ovu diskusiju započeli smo osvrtom na trenutna makroekonomska kretanja i projekciju za 2023. godinu. Na početku razgovora dr Petrović diferencirao je termine koje često srećemo u javnosti i objasnio podatke, različito interpretirane na medijskoj sceni.
„Poslednje tri godine tokom kojih smo imali pandemiju 2020. i 2021, pa energetsku krizu 2023, u svojoj osnovi nije opravdano gledati ih kao pojedinačne, već treba uzeti bar prosek te tri godine ili povesti neki drugi postupak. Kada se uzme prosek od 2020. zaključno sa 2022 godine, Srbija u proseku raste nešto malo bolje od Centralno istočne Evrope, ali nešto slabije od, na primer, Hrvatske. To govorim jer u medijima možete da nađete pojedinačnu interpretaciju pojedinačnog podatka za godinu ili čak za kvartal u odnosu na kvartal prethodne, što pruža prostor za različito tumačenje“, objašnjava dr Petrović.
Kako kaže, kreirana je medijska slika po kojoj je Srbija rekorder 2020. i 2021, odnosno da je najbolja, nakon čega se „zaćutalo“. Tačno je da je Srbija tokom tog perioda brže rasla, ali deo objašnjenja nalazi se bar u dva faktora - jedan je sama struktura privrede gde je veća zastupljenost poljoprivrede koja je bila manje zahvaćena uticajem Covid-19 pandemije, dok je istovremeno u samoj strukturi industrije učešće grana na koje je pandemija snažno uticala, poput automobilskog sektora ili napredne hemijska industrije, manje.
„Drugi deo objašnjenja nalazi se u činjenici da je Srbija ranije popustila restriktivne mere. Kada su one bile iscrpljene, pala je na niži nivo. Druge zemlje, kao na primer Hrvatska, imaju ogroman pad u tom periodu jer je turizam glavni stub koji je bio ugrožen usled pandemije. Nakon što su mere povučene, te zemlje doživele su nagli porast“, objašnjava dr Petrović dodavši da na osnovu toga možemo doneti dva zaključka - prvi je da Srbija nije, na osnovu ovih podataka, šampion u rastu, već se nalazi negde u proseku.
„Drugi zaključak, ujedno i savet mladim kolegama, jeste da uvek budete oprezni sa prvim podatkom koji dobijete i njegovom interpretacijom, naročito ako je izuzetno pozitivan ili izuzetno negativan“, zaključio je.
Naredna tema ticala se dugoročno održivog privrednog rasta. Kao vrlo važnu, izdvojio je teoriju konvergencije prema kojoj manje razvijene zemlje imaju prednost jer lakše, brže i jeftinije mogu da ostvare napredak i to na osnovu ugledanja na druge, liderske zemlje. One mogu da kopiraju tehnologije, inovacije, upravljanje, učeći na iskustvima lidera.
Takođe, u manje razvijenim i nerazvijenim zemljama, kapital je oskudniji, ali je zato rad u odnosu na njega mnogo veći, tako da dodatna investicija u taj kapital može rezultirati većim napretkom.
„Da bi se desila ta ekonomska konvergencija, potrebno je privući kapital i investicije koje zavise od političke stabilnosti, uspešnosti borbe protiv korupcije, institucionalnosti - vladavine prava, ali i kao izuzetno bitno - obrazovanja. To su faktori koji su se u našim istraživanjima pokazali kao značajni. Ako oni nisu dovoljno stabilni, investicije se neće dogoditi. Potrebna je vrsta garancije i uverenja da će se uloženi kapital vratiti nazad ulagaču“, objasnio je dr Pavlović.
Ovaj razgovor završili smo i osvrtom na potencijalne rizike i rešenja, odnosno preporuke koje Fiskalni savet predlaže - važan deo kako problema, tako i rešenja nalazi u energetici.
„Kada bi sklonili u stranu problem energetike i gledali kako idu prihodi i rashodi, budžet bi bio skoro uravnotežen što je to dobra vest. Neophodna je ogromna reforma elektroprivrede Srbije. Budžet i trogodišnji ciljevi, u svojoj osnovi su dobri. Kada bi se gubici u energetskom sektoru koliko-toliko eliminisali, uz sprovođenje reforme u EPS-u, imali bismo gotovo uravnoteženi budžet što je dobra vest jer ne treba rezati poreze u drugim segmentima, kao što su plate, penzije itd. Sve to bi moglo da se postigne uz relativno visoke javne investicije čije prognoze u ovom trenutku deluju da su na dobrom putu. “, zaključio je.
Veliko hvala profesoru Petroviću - sagovorniku koji je svojim izlaganjem podstakao naše studente na mnoga dodatna pitanja na koja im je nakon ovog uvodnog dela, dao značajno važne odgovore.
