Visok privredni rast iz 2021. godine urušen je, a kao rezultat suočavamo se sa lošijim očekivanjima nego tokom pandemije, kako je rekao prof. Dušan Vujović.
“Rat u Ukrajini, poremećaji na tržištu energenata, povećanje troškova života i nepoverenje potrošača doprinelo je urušavanju očekivanja - ljudi se suzdržavaju od dugoročne potrošnje što povratno negativno utiče na perspektive rasta.“, započeo je prof. Dušan Vujović.
Kina, a zatim Amerika i posebno Evropa najviše su pogođeni. Na globalnom nivou, privredni rast u 2022 biće upola manji od 2021. godine.
„Širi se kao šumski požar – stopa rasta BDP-a tokom 2022. smanjena sa 6 % na 3.2 % na svetskom nivou, za tzv. Eurozonu sa 5.2 % sa 3.1 %; SAD sa 5.7 % na 1.6 % i Kina sa 8.1 % na 3.2 %. Dakle, tendencija je svuda ista. Ono što je jako značajno, unutar godine, projekcije se rade, a onda se vrše revizije. Svaka revizija do sada bila je naniže - kriza se produbljuje“, objašnjava prof. Vujović. Osim toga, veruje se da će projekcije tokom 2023. nastaviti isti trend pada privrednog rasta. Pitanje koje ostaje otvoreno, da li se sada nalazimo na dnu krize ili ćemo ići još dublje.
Kada govorimo o inflaciji, ranija predviđanja bila su optimistična - da će se glavni izvori inflacije i glavni poremećaji zauzdati, vraćajući se u normalu. Međutim, prema rečima prof. Vujovića, suočavamo se sa ozbiljnim signalima koji to opovrgavaju, kako kaže „Nalazimo se u trenutku gde je neizvesno da li će se svet susresti sa metastaziranjem inflacije“.
U pogledu 2023, očekuje se da će Kina osetiti proces oživljavanja - 3.2 % na 4.4 %, Amerika u umerenom porastu od 1 % , dok će Evrozona imati svega 0.5 posto rasta, pri čemu će Nemačka i Italija biti u minusu – Nemačka za 0.5 %, a Italija 0.3 % u minusu. Ovakava kretanja direktno će negativno uticati na našu, i zemlje u okruženju kroz trgovinske i finansijske tokove i lance snadbevanja.
Sa druge strane, kako ističe profesor Nebojša Savić, ukoliko ne dođe do bitnih geopolitičkih promena, očekuje se da će naredne godine u Srbiji ipak doći do zaustavljanja rasta cena i do posledičnog smanjivanja inflacije. Kako kaže, kod nas je inflacija dominantno troškovno vođena i izazvana rastom cene energenata i hrane, što komplikuje i smanjuje prostor za monetarnu politiku, dok je u Americi započeta kao inflacija troškova, poprimivši već karakter inflacije tražnje.
Njegove procene su da sredinom ili krajem 2024. godine možemo očekivati povratak inflacije u koridor inflacionog cilja (3+/- 1.5%) Narodne banke Srbije.
„S obzirom na to da se dešavanja ne mogu predvideti ni u regionu, a još manje u svetu, ono što je definitivno to su uzroci i generatori inflacije – najveći deo koji se kod nas pojavljuje, 70 %, povezan je sa energentima, dok je ostatak povezan sa sušom koja je pogodila Srbiju i tako imala uticaj na rast cena hrane“, objašnjava prof. Savić.
Međutim, kako kaže prof. Goran Radosavljević, mi nismo još uvek osetili energetsku inflaciju kakvu je osetila Evropa, te da nas tek očekuje poskupljenje tokom 2023. godine.
„Mislim da je kriza na našem području krenula mnogo ranije – 2014. godine u vreme velikog prepakivanja na energetskom tržištu, kada je Amerika 2015. od minornog proizvođača nafte postala najveći proizvođač nafte na svetu“, dodajući da sada više nijedna strategija razvoja ne može biti definisana bez priključenja energetskog plana i održivosti. Zato Evropa svakako mora da napravi dobru strategiju do 2050. godine koja će odgovoriti na pitanje odakle dolazi ta energija i kako da postane održiva.
„Šta će biti sa cenama energenata – isključivo zavisi od temperature. U ovom trenutku Evropa ima dovoljno gasa da prezimi, nijedna zemlja nije ugrožena osim eventualno Slovačke i Italije, ali pod pretpostavkom da zima bude relativno topla“, govori prof. Radosavljević.
Kao obavezan odgovor na sva dešavanja, prof. Vujović ističe odlučne stabilizacione mere što nije lako uraditi u mnogim zemljama jer su se kanali transmisije monetarne politike promenili u poslednjih 10 godina. Takođe, značajna je uloga nebankarskih finansijskih institucija koje nisu regulisane, niti su ograničene merama monetarne politike.
„Odjednom imate milijarde i milijarde prometa koji utiče na inflaciju, očekivanja i plaćanja, a koje ne mogu biti kontrolisane merama centralne banke“.
Broj zemalja koje testiraju uvođenje Central Bank Digital porastao je na 97 – njih 10 je već potpuno spremno, i to može rezultirati potpunom promenom okvira kojim se vodi monetarna politika.
U skladu sa razvojem makroekonomske situaciji, poslovni svet i startap ekosistem takođe doživljavaju značajne promene.
„Sa jedne strane, na globalnom nivou svakog dana dobijamo dva nova Unicorn-a, startapa vrednosti u visini od milijardu dolara. Sa druge, investitori su se na neki način povukli i smanjili ulaganja u startape. U Srbiji, suočavamo se sa manjkom uloženog kapitala u tom prvom razvojnom periodu što usporava i usložnjava njihov razvoj“ govori prof. Tanja Kuzman.
Čitava situacija na globalnom nivou uticala je da se biznisi s jedne strane zatvore, a s druge strane da su spremniji za eksperimentisanje i udruživanje sa manjim, agilnijim igračima poput mladih tehnoloških kompanija koje se razvijaju i u Srbiji.
„Kompanije sve više koriste podatke kako bi se unapredile – startupi im pomažu da nađu nove primere monetizacije tih podataka i nove biznis modele jer se tu nalaze novi izvori rasta“, objašnjava prof Marijana Agić-Molnar. „Pored interne upotrebe podataka, velike kompanije postaju sve više svesne eksterne monetizacije podataka – udruživanje različitih poslovnih sistema i mogućnost da kompanije, bogate info o korisnicima, postaju novi medij – da, na primer, preko lojalti aplikacije jedne kompanije, u kontakt sa svojim potrošačima uđe druga. To je istovremeno stvaranje novog oglašivačkog prostora i izvora prihoda“, završava Marijana.
Kada se osvrnemo na odnos sa potrošačima, prof. Slađana Starčević ističe i dalje prisutan paradoks - najavu ukidanja internet „kolačića“ (pomerenog inače sa 2022 na 2024 trenutno) za prikupljanje podataka o preferencijama potrošača kako bi se sačuvala njihova privatnost, dok se sve više govori o sakupljanju istih informacija putem mikrofona na telefonskim aparatima.
„Glasovne pretrage na internetu iznosile su preko 20 % ukupnih pretraga u 2021 godini, dok su u ovoj već dostigle skoro 40%. Glasovne pretrage i korišćenje novih fraza značajno utiču na proces SEO optimizacije što zahteva razvoj kreativnih biznis rešenja koja će omogućiti optimizacije promo kampanja u novim okolnostima “, objašnjava prof. Slađana Starčević.
Uz ključne reči, kao što su inflacija, kriza, energenti i održivost, profesori su se saglasili da je reč koju bi trebalo uvrstiti u 2023. godini - poverenje. Sa ili bez dramatičnih dešavanja, uz produbljivanje ili izlazak iz krize, ono će biti ključno za svaki oblik stabilizacije, što je u ovom trenutku globalno neophodno.
