Dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Republike Srbije i jedan od vodećih domaćih ekonomista, u okviru FEFA Web razgovora nas je u petak 3. decembra, sproveo kroz način funkcionisanja Fiskalnog saveta, te su studenti imali priliku da se bliže upoznaju sa ovim važnim institucionalnim telom.
Ono što je dr Alriparmakov istakao na samom početku bio je osvrt na uspešnu međunarodnu praksu i činioce koji utiču nju. Na pitanje kako društva mogu da se emancipuju, odgovor je bio jasan - ne smeju da troše više nego što imaju.
FIskalni savet Srbije stariji je od fiskalnih saveta u Istočnoj Evropi, pokrenut u saradnji sa MMF-om, nakon čega je usledilo usvajanje zakona, i zvanično oformljavanje u punom sastavu 2011. godine. Ideja i cilj njegovog osnivanja jeste odgovornije ponašanje prema javnim finansijama i budžetu.
U pogledu dinamike javnih finansija, naš gost je istakao da je nakon turbulentnog perioda koji je trajao do 2014. godine, sprovođenje fiskalne konsolidacije dovelo do stabilizacije javnih finansija. Postignuta stabilizacija, uz druge faktore, uticala je na to da je naša ekonomija kroz zdravstvenu krizu prošla bez velikog pada ekonomske aktivnosti.
Međutim, ono što posebno ističe jeste da, bez obzira na to u kakvoj se finansijskoj situaciji nalazili kao zemlja, naša zavisnost od Evrope u obliku ubedljivo najvećeg ekonomskog partnera, podrazumeva da će se njeni problemi preslikati i na našu državu. U tom smislu, zabrinjavajuće je globalno ubrzavanje inflacije koje ne smemo zanemariti.
Uz finansijsku destabilizaciju, naširoko spominjana u prethodnom periodu jeste i nejednakost koja se nametnula i kao posledica zdravstvene krize. “Postoji mnogo dimenzija nejednakosti - ona o koja se najčešće priča jeste nejednakost dohotka. Međutim, suštinski društveni problem predstavlja nedostatak šansi”, objašnjava Altiparmakov dodajući kako se svođenjem na dohodak, zanemaruju pravi uzroci koji bi jedino mogli da dovedu do dugoročnog rešenja.
Reagovanje na sistemski način, odnosno popunjavanje društvenih pukotina koje se nalaze u nejednakosti, nameće se kao primarnan postupak jer, kako kaže, ozbiljnog razvijenog društva bez jake države nema.
U toku razgovora, detaljnije smo se osvrnuli na postojeću makroekonomsku situaciju, potencijalne rizike u regionu, ali i šta nas može očekivati do 2023. godine.
Na samom kraju diskusije koja nas je sprovela kroz različite uspešne i manje uspešne sisteme - društvena kohezija se ponovo nametnula kao neophodan korak ka napretku.
Nazad
