Naši profesori analizirali su deo oblasti koje čine biznis 5.0 kroz razgovore o domaćoj i svetskoj ekonomiji, tržištu energije, novim tehnologijama, menadžmentu, psihologiji i mentalnom zdravlju.
Pre razgovora sa profesorima, uvodnu reč održao je student Luka Vukomanović pozivajući kolege da podrže akciju prikupljanja novčanih sredstava za humanitarnu organizaciju Podeli radost čiji je osnivač. Nakon toga, usledio je niz kratkih razgovora koji su vođeni od strane naših studenata: Milice Simić, Teodore Rodić, Aleksandra Mare, Teodore Bogosavljević, Una Topličić.
Profesor Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije ocenio je da će Srbija završiti godinu sa inflacijom od 7-7,5 odsto. Profesor je izneo svoje analize o kretanju kamatnih stopa u SAD-u, Evropi i Srbiji - prema prognozama, kamatne stope će ostati povišene, uz očekivanje da će inflacija ući u ciljani interval sredinom sledeće godine. Važno je uzeti u obzir i svetski trend pauziranja kamatnih stopa centralnih banaka, uz nagoveštaj neizvesnosti u evropskoj ekonomiji.
„To znači da će više kamatne stope još neko vreme biti tu. Očekuje se da sredinom sledeće godine inflacija uđe u ciljani interval, odnosno padne ispod 4,5 odsto, a da u prvom tromesečju 2025. godine dođe do središnjeg cilja od tri odsto. U Evrozoni zavisi šta će biti sa recesijom. Nemačka je već tri kvartala u recesiji. Traži se ravnoteža između kamatnih stopa i privrednog rasta. Da li će biti mekog ili tvrdog prizemljenja (soft i hard landing)“, ocenio je prof. Savić.
Profesorka Katarina Đulić opservirala je uticaj propisa EU o održivom poslovanju na domaće izvoznike. Govoreći o korporativnoj društvenoj odgovornosti, Đulić naglašava da su izvoznici već pogođeni novim propisima i da se očekuje dalje usklađivanje s evropskim standardima. Ona predviđa da će održivo poslovanje postati imperativ, kako kroz zakonodavstvo tako i kroz zahteve banaka koje traže usklađivanje od svojih klijenata.
„Ne samo da banke svoje poslovanje usklađuju sa EU direktivama, već i od svojih klijenata zahtevaju usklađivanje, a ko ne prilagodi oslovanje dobija skuplje kredite“, napomenula je ona.
Profesor Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA, prognozira stabilno tržište energije u narednoj godini. Očekuje se povratak ruske nafte na tržište i stabilne cene nafte, dok će tržište gasa biti nešto nestabilnije, s naglaskom na LNG-u. Radosavljević prati diversifikaciju snabdevanja energijom, posebno ističući azerbejdžanski gas. U pogledu električne energije, predviđa pad cena u Evropi.
„Za nas je dobro što smo diversifikovali snabdevanje i sada ćemo moći da kupimo i azerbejdžanski gas. Sledi godina primirja što će kompanijama dati priliku da planiraju. Ipak, tržište je toliko plitko, da se uvek mora ostaviti rezerva ukoliko se nešto desi“, rekao je Radosavljević.
Doc. dr Tanja Kuzman govorila je o trenutnom stanju startap scene, s posebnim osvrtom na zelenu tranziciju i održivost. Ističe da su se prilike za startape smanjile u pogledu investicija, ali da se otvaraju nove mogućnosti u oblasti zelene tranzicije.
„Investitori će želeti da finansiraju startape koji se bave zelenom tranzicijom, održivim poslovanjem i uopšte otklanjanjem posledica delovanja čoveka na životnu sredinu. Druga oblast u koju se može očekivati priliv novca je nauka o podacima, analitika i veštačka inteligencija (AI)“, objašnjava Kuzman.
Doc. dr Aleksandar Vučković prognozira da će oblasti podataka, analitike i veštačke inteligencije privlačiti znatan kapital; dok je EU usvojila stroge propise za razvoj veštačke inteligencije, Vučković očekuje ubrzan razvoj u SAD-u i Kini.
Međutim, na vidiku je izazov na koji većina ljudi nije računala u pogledu razvoja tehnologija i korišćenja veštačke inteligencije.
„Dosta se govori kako će sada ljudi sa AI moći brže i lakše da obavljaju posao pa će im više vremena ostati za druge aktivnosti. To se neće desiti. Nikada do sada se nije desilo. Poslovi će postati kompleksniji, a poslodavci će više očekivati od zaposlenih, rokoviće biti kraći, jer će svi znati koliko AI pomaže i ubrzava stvari, pa će se i očekivanja promeniti“, objašnjava Vučković. Kako kaže, umesto 10, očekivanja je da napravite 100 nečega. Ovo će se odraziti kako na poslovna, tako i na lična očekivanja. Sve zajedno uticaće na mentalno zdravlje i međuljudske odnose.
Profesorka Biljana Jokić i doc. dr Sofije Čerović posvetile su pažnju rastućem problemu mentalnog zdravlja na radnom mestu koje nastaje usled spomenutih očekivanja. S obzirom na to da je porast stresa konstantna, podrška zaposlenima postaje prioritet. Očekivanja su da će institucije pružiti specifičnu pomoć u ovoj oblasti. Prema istraživanjima za vreme pandemije je nivo stresa znatno porastao, međutim i nakon završetka pandemije, ovaj procent ne samo da je ostao isti, već je nastavio svoj rast.
Kako naše docentkinje kažu, potrebno je staviti fokus na faktore koji utiču na stres, ali i možda bitnije – šta bi pomoglo da se on smanji.
Kao zaključak, oblasti i učesnici biznis 5.0 ekosistema postaju ključan faktor za razvoj u budućnosti.
