Demokratizacija našeg društva je deklarativno naš cilj i kao primer uvođenja novih vrednosti. Na primer, referendum i glasanje na izborima može da se odvija i preko interneta što bi rezultiralo drugačijim nivoom demokratije
Branislav Vujović, predsednik i osnivač kompanije New Frontier Group je na fakultetu FEFA održao uvodno predavanje na master akademskom programu Digitalna transformacija. Tim povodom je odgovorio na pitanja u vezi sa procesom čiji smo svi deo na određen način.
Kako biste objasnili Digitalnu transformaciju?
Definicija je jednostavna: To je transformacija firmi sa industrijskim poslovnim modelima u nove digitalne ili hibridne poslovne modele kako bi se iskoristile mogućnosti digitalne ekonomije. Ponekad se ovaj pojam koristi mnogo šire uključujući celokupan prelazak na digitalnu ekonomiju – od novih digitalnih firmi, procesa digitalizacije društva, ali i privatni život svih nas, administracije, ekonomije itd. Mišljenja smo da to više spada u sferu definisanja digitalne ekonomije. Jedan od problema je da se pojam digitalne transformacije koristi za optimizacije pojedinih poslovnih procesa pomoću digitalnih tehnologija, što je korisno i pozitivno, ali samo celokupno sagledavanje poslovnog modela i prevođenje u novi, inovativni i digitalno bazirani poslovni model predstavlja transformaciju.
Trebalo bi da uzmemo u obzir i da je ovo posledica digitalne revolucije koja je na samom početku, a da nam velike promene tek predstoje.
Kakva je, po Vašem mišljenju, pozicija Srbije u odnosu na države EU u oblasti digitalne transformacije?
Neke od zemalja EU su već napravile značajne korake u pravcu digitalne transformacije bilo da se radi o novim zakonima, regulativi, načinu poslovanja administracije i državne uprave ili servisa za građane kao i u poslovanjima privatnih firmi. Strategija Vlade Srbije je vrlo dobar korak u pravcu približavanja i poboljšanja konkurentne sposobnosti. Dodatno treba raditi i na strategiji za budućnost kako bi se obezbedio značajan pomak u kreiranju potpuno novih vrednosti, koristeći digitalne poslovne modele, a onda ponovo prilagoditi regulative i zakone. Kao primer možemo posmatrati digitalizaciju procesa u javnoj upravi – što je posebno pozitivno, ali bez prethodno definisane strategije koja donosi mnogo veću vrednost građanima i na novi način adresira ključne probleme društva. Postoji mogućnost da rezultati ne budu maksimalni. Sama automatizacija i digitalizacija procesa treba da bude izvršenje te strategije. Demokratizacija našeg društva je deklarativno naš cilj i kao primer uvođenja novih vrednosti. Na primer, referendum i glasanje na izborima može da se odvija i preko interneta što bi rezultiralo drugačijim nivoom demokratije. Po mnogim pitanjima bi se češće izjašnjavalo i direktna demokratija bi predstavljala značajno poboljšanje – da ne govorimo o našim građanima u svetu, koji značajno doprinose BNP-u. Ako bi oni mogli da glasaju, na taj način bi sigurno došlo do pozitivne promene. Zdravstvo, obrazovanje, nauka, umetnost… Sve bi to moglo da bude transformisano uz pružanje velike vrednosti društvu.
Pre nekoliko godina ste izjavili da ljudi nisu svesni revolucije koja se odvija. Kakvog ste danas mišljenja povodom toga?
Još uvek nisu i ima više razloga za to. Jedan od razloga je to što ljudi imaju otpor prema promenama i pokušavaju da dokažu da njihovo poslovanje neće biti pod uticajem digitalne revolucije. Sami odbijaju da koriste digitalno bankarstvo – digitalne inovacije posmatraju kao prolaznu pojavu (samovozeći automobili nikada neće doći u Srbiju – na primer), ne koriste društvene mreže i smatraju ih nebitnim. Drugi razlog je strah zbog nerazumevanja. Ako slušate i gledate šta se priča kod nas, primetićete da se to najčešće svodi na automatizaciju pojedinih procesa kroz e-upravu, bezgotovinsko plaćanje i na prvom mestu broj IT stručnjaka u državi. Ne govori se dovoljno o stvarnoj transformaciji društva – privatnog i poslovnog života i vrednostima, ali i opasnostima koje ona donosi. Zato najčešće oni koji vode državu i firme ostavljaju IT stručnjacima da se brinu o digitalnoj transformaciji, a to je zapravo potrebno u drugom koraku nakon definisanja strategija od strane državnika i poslovnih ljudi. Uz to, sve industrijske grane i sfere društvenog i privatnog života jesu ili će se značajno promeniti u budućnosti. Oni koji to spoznaju imaju šansu da brže i u većoj meri to iskoriste.
Koliko je značajno i na koji način bi trebalo izvršiti edukaciju u oblasti digitalne transformacije?
To je ono što mi radimo – fokusiramo se na ovaj strateški deo digitalne transformacije. To podrazumeva i da govorimo o poslovnim modelima, pomažemo rukovodiocima da razumeju ovaj najvažniji deo digitalne transformacije. Nadam se da ćemo uskoro moći da govorimo o pravoj digitalnoj transformaciji i to na novi, digitalni način koji zaista može značajno da poveća vrednosti za studente, privredu, državu i društvo, a da ne iziskuje velike i dodatne troškove.
Možete li da izdvojite dobre primere digitalne transformacije u Srbiji?
Državni institut Biosense iz Novog Sada radi na digitalizaciji poljoprivrede i pokušava da uvede Agrosense – digitalizaciju poljoprivrede u Srbiji. Ako posmatrate vrednosti koje oni predlažu kroz digitalnu transformaciju, razumećete o čemu govorimo. Ima dosta primera gde se radi o novim digitalnim firmama koje su nastale u Srbiji, a koje koriste globalno svetsko tržište ili odlaze da posluju na drugim, mnogo većim tržištima. To je jedan tip učesnika u digitalnoj ekonomiji.
Istovremeno, postoje industrijske firme koje su na dobrom putu transformacije – Societe Generale u Srbiji je dobio nagradu za inovacije i najbolja rešenja u oblasti digitalnog bankarstva i mi smo ponosni što u tome učestvujemo. Tim putem idu i Raiffeisen banka u oblasti automatizacije procesa korišćenjem, između ostalog, veštačke inteligencije, ali i AIK i druge banke. Zbog poslovnog modela, baziranog na uslugama, banke su lako prepoznale koristi i opasnosti koje donosi digitalna revolucija. Moram spomenuti i Telekom kompanije – Telekom Srbije, VIP mobile, Telenor i mi smo ponosni što sarađujemo sa njima.
Zbog prirode promena koje donosi digitalna revolucija, transformacija je stalan proces. Zato je na svakoj od kompanija da odluči kojim redom i kojom brzinom će se digitalna tansformacija odvijati. Osnovno je da postoji pravilno razumevanje i da se transformaciji pristupa kao strateškom pitanju. Reč je o procesu koji se ne završava.
Ne treba zaboraviti promene u e-upravi koje donose ubrzanje i olakšanje za građane, ali i smanjenje troškova u određenim oblastima. Mi se nadamo se da će nas uskoro obradovati i u širem planu. Uz to, za neka od inovativnih rešenja ne postoji garancija – neće sve ideje i inovacije u digitalnoj transformaciji biti prihvaćene od strane korisnika, zato je najbitnije da imamo strateške planove uz kojih ćemo prevazići prepreke i nastaviti dalje.
Na kraju dolazimo do toga da se naša uloga ogleda u tome da više ljudi uvidi koristi i vrednosti digitalne transformacije i želja nam je da zajedno sa kompanijama definišemo digitalnu strategiiju, a nakon toga osnovne korake koji se moraju preduzeti bez straha od promene i tehnologije.
Nazad
