Došli ste u prodavnicu nameštaja, videli komad koji vam se dopada, ali brine vas to što je reč o vrsti nameštaja koju je potrebno sami da sklopite. Ovaj problem zadaje dosta glavobolja kupcima koji nisu vešti u sklapanju nameštaja. Tehnološka kompanija pod nazivom TaskRabbit, kreirala je internet platformu koja spaja ljude kojima je potrebna pomoć oko određenih jednokratnih fizičkih poslova, kao i ljude koji su voljni da taj posao obave. Između ostalog, i da sklope nameštaj koji ste kupili. Ali ne samo to. TaskRabbit nudi i usluge prenosa teškog tereta, čišćenja, montaže televizora na zid, popravki u kući, itd. Usluga funkcioniše tako što na sajtu kompanije odaberete tip posla za koji vam je potrebna pomoć, pružite dodatne detalje i lokaciju, odaberete radnika/icu sa liste ponuđenih i potom sačekate da on/a dođe i obavi posao. Kompanija IKEA, svesna činjenice da sklapanje nameštaja odvraća jedan broj potencijalnih kupaca, 2017. godine je pripojila TaskRabbit u nastojanju da svoje kupce liši briga oko sklapanja nameštaja i kompletira svoju uslugu.
Zloupotreba lekova iz grupe opioida predstavlja veliki problem za pacijente i njihove porodice. Prema statističkim podacima, u Sjednjenim Državama više ljudi godinje premine od posledica zloupotrebe lekova, nego što nastrada u saobraćajnim nesrećama. Takođe, tretman pacijenata sa simptomima zavisnosti i prekomerne upotreba opioida, košta zdravstveni sistem Sjedinjenih Država preko 11 milijardi dolara godišnje. IT kompanija, Cognizant, razvila je softver, koji pruža mogućnost zdravstvenim ustanovama da na osnovu podataka o stanju i ponašanju pacijenata, unetih u njihove elektronske zdravstvene kartone, predvidi koji od njih su skloni zloupotrebi opioida. Softver koristi analizu teksta i algoritam zasnovan na mašinskom učenju kako bi prepoznao neke od simptoma sklonosti ka zavisnosti od lekova i upozorio lekare da ne prepisuju doze koje u datom slučaju mogu biti prekomerne. Ovaj softver je do sada uspeo da u ustanovama koje ga koriste predvidi čak 85000 slučajeva potencijelne zloupotrebe lekova, kao i da pomenutim ustanovama donese 60 miliona dolara uštede.
Da li vam je dosta čekanja u redu na kasi u prodavnici? U kompaniji Amazon smatraju da se tome bliži kraj. Naime, Amazon Go je lanac prodavnica u nekoliko gradova u Sjedinjenim Američkim Državama gde nema čekanja u redu za plaćanje, već kupac može praktično da uđe u prodavnicu, uzme proizvode koji su mu potrebni i izađe. Čitav proces plaćanja proizvoda se odvija preko Amazon Go aplikacije. Ova procedura se odvija u nekoliko koraka. Naime, potrebno je da kupac najpre otvori račun na Amazon Go aplikaciji. Prilikom ulaska u prodavnicu, kupac na posebnom čitaču na ulazu očitava QR kod svoje aplikacije, a nakon toga, aplikacija putem kamera i senzora u prodavnici prati da li je kupac uzeo određeni proizvod sa police ili ga eventualno ponovo vratio na nju. Prilikom izlaska iz prodavnice, račun korisnika na aplikaciji se zadužuje za vrednost uzetih proizvoda. Aplikacija takođe pruža i informacije o proizvodima koji se nalaze u prodavnici, kako bi kupcima bila olakšana potraga za određenim proizvodima. Kompanija Amazon planira da otvori 3000 Amazon Go prodavnica do 2021. godine.
Sa preko 24.000 prodajnih mesta i milionima gostiju svakog dana, Starbucks je zasigurno svetski lider, kada je reč o kafeterijama. Kako bi osigurala svoj dalji rast i zadržala lidersku poziciju, ova kompanija je pre deset godina započela svoj program digitalne transformacije. Starbucks-ov program zvani Digital Flywheel, usmeren je ka četiri oblasti: plaćanje, naručivanje, nagrade i personalizacija. 9% svih porudžbina i 30% plaćanja istih, odvija se putem mobilne aplikacije Starbucks-a. Primera radi, samo 5,5% plaćanja za Apple-ove proizvode i usluge, odvija se putem kompanijine aplikacije Apple Pay. Takođe, Starbucks je svojim programom lojalnosti u okviru mobilne aplikacije, uspeo da poveća prihod po korisniku. Naime, članovima ovog programa, koji čine oko 18% ukupnog broja korisnika, na raspolaganju je mogućnost osvajanja nagradnih bodova. Takođe, aplikacija im nudi mogućnost naručivanja dodatnih ili skupljih proizvoda na osnovu ranije iskazanih preferencija po pitanju naručivanja. Na ovaj način, porast prihoda po korisniku, koji je inače prisutan na nivou čitave kompanije, duplo je veći među članovima programa lojalnosti nego kod uobičajnih korisnika.
Druga po veličini banka u Španiji, BBVA, već 12 godina radi na ostvarivanju svoje vizije, a to je da postane softverska kompanija. S tim u vezi, u ovom periodu razvijena su brojna digitalna rešenja koje banka uspešno koristi kako bi unapredila svoje poslovne procese, kao i iskustvo klijenata. Ipak, ono po čemu se banka ističe je upotreba veštačke inteligencije u svom poslovanju. Primer za to je aplikacija Bconomy koja pomoću veštačke inteligencije predviđa prihode i rashode klijenata za naredni mesec. Takođe, banka je u svoju standardnu bankarsku aplikaciju ugradila sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji pod nazivom MIA i koji je zapravo digitalni glasovni pomoćnik klijentima. Od 12 milijardi transakcija koje banka godišnje ostvari sa svojim klijentima, 90% se odvija na relaciji čovek-mašina. Drugim rečima, u svim ovim slučajevima, interakcije klijenata sa bankom se obavljaju putem mobilnih aplikacija ili IT infrastrukture banke.
U eri sve šire primene veštačke inteligencije, jedno od pitanja, koje se, s tim u vezi, postavlja je: „Može li veštačka inteligencija da zameni advokate i sudije?“. Džošua Brauder, 22-ogodišnji student Stenforda, želi da primenom veštačke inteligencije unese dramatičnu promenu u oblast advokature vrednu preko 200 milijardi dolara. On je pokrenuo aplikaciju pod nazivom DoNotPay, koja ima za cilj da putem četbota pruži ljudima odgovarajuće besplatne pravne savete i omogući im da bez pomoći advokata podnesu tužbe, reše određene administrativne procedure, zaštite svoja potrošačka prava, povrate višak putnih troškova, itd. Mišljenja korisnika ove aplikacije su podeljena, pa tako ima onih koji su oduševljeni njome, dok neki ističu nedostatke u pogledu prepoznavanja zahteva korisnika. Bilo kako bilo, značajan korak u ovoj oblasti je već učinjen. U prilog tome govori i činjenica da se veštačka inteligencija koristi na sudovima u oko 20 gradova i država SAD-a, kako bi se poboljšalo donošenje odluka.
Čuveni proizvođač automobila, Volkswagen, trenutno prolazi kroz proces digitalne transformacije vredan 3,5 milijarde evra i koja bi trebalo da se završi do 2025. godine. Kompanija je osmislila veliku digitalnu platformu namenjenu korisnicima, nazvanu Volkswagen We. Ova platforma treba da omogući da se korisnici, odnosno vozači putem interneta povežu sa svojim automobilom, ali takođe da se povežu i sa drugim vozačima ili entitetima u okruženju. Volkswagen We obuhvata pružanje automatskog hitnog poziva, informacije o saobraćaju, plaćanja parkinga preko aplikacije, preporuku kafića i restorana u blizini parkinga, dostavu robe u prtljažniku za potrebe drugih korisnika, kao i deljenje automobila sa drugim vozačima putem tzv. digitalnog ključa. Prema rečima Jirgena Stakmana, člana Odbora za brend i prodaju, cilj je da automobil putem “interneta stvari” postane “digitalni uređaj na točkovima”. Cilj kompanije je da ova platforma počne sa radom tokom 2020. godine.
Da umetnost ne poznaje granice, ponovo se potvrđuje u 21. veku, ali ovaj put kroz primenu digitalnih tehnologija u oblasti pozorišta. Naime, kompanija Digital Theatre, razvila je istoimenu digitalnu platformu koja omogućava gledanje pozorišnih predstava preko računara, mobilnog telefona ili tableta. Platforma je organizovana tako da joj se može pristupiti kreiranjem naloga i logovanjem, nakon čega je moguće izabrati i gledati neku od preko 900 predstava koje se nalaze u bazi, ali i uživo gledati prenos neke od predstava. Razume se, za pristup platformi se plaća odgovarajuća mesečna pretplata. Deo platforme pod nazivom Digital Theatre Plus, namenjen je studentima i predavačima u oblasti kreativne industrije. Preko 3 miliona studenata iz 1700 škola i fakulteta iz 65 zemalja, putem platforme ima pristup predstavama, ali i stručnoj literaturi, intervjuima i snimcima iz “bekstejdža”. Digital Theatre sarađuje sa preko 50 produkcijskih kuća i drugih partnerskih organizacija.
Muzeji i galerije se poslednjih godina suočavaju sa stagnacijom ili čak padom broja posetilaca. Kao jedan od uzroka, pominje se zaostajanje u digitalnoj transformaciji i približavanju mlađim generacijama. Međutim, sve je više pozitivnih primera toga kako se digitalne tehnologije mogu upotrebiti za bolji doživljaj umetnosti i istorije. Najčešće je reč o primeni proširene stvarnosti, koja omogućava lakše snalaženje u prostoru, kao i dobijanje više informacija o određenom eksponatu. Ipak, Muzej umetnosti u Klivlendu je otišao korak dalje i osmislio tzv. interaktivni kreativni prostor, koji omogućava posetiocima da dodirivanjem ili bez dodirivanja ekrana, slikaju i vajaju različite oblike, kreiraju slike od svojih selfi portreta, pronalaze podudarnost svojih slika sa umetničkim eksponatima, uvećavaju prikaz određenog eksponata i istražuju njegove detalje, itd. Poseta interaktivnom kreativnom prostoru je naročito zanimljiva deci i mladima, jer omogućava da na zabavan način nauče više o umetnosti.
Kompanija za proizvodnju sportske garderobe, Under Armour, razvila je digitalnu platformu, Connected Fitness, sa vizijom da pomoću tehnologije napravi iskorak u odnosu na tradicionalnu tekstilnu industriju. UA Connected Fitness prati, analizira i šalje podatke o ličnom zdravlju korisnicima na njihove mobilne telefone. Platforma pomoću telefona, ali i senzora ugrađenih u sportsku opremu i dodatnih uređaja, prikuplja podatke o sportskim aktivnostima korisnika i pruža im korisne informacije kako bi unapredila njihov doživljaj sporta. Putem platforme, i kompanija prikuplja podatke o navikama korisnika, što joj omogućava da pravovremeno predvidi trendove u bavljenju sportom. Platforma je, npr. pomogla kompaniji da uoči trend šetanja u Australiji i tako prilagodi svoj marketing ovom tržištu. Takođe, kompanija je u mogućnosti da analizom podataka, prepozna potrebe korisnika i ponudi im personalizovane proizvode i usluge. Primera radi, platforma obaveštava korisnika kada pretrči 650 kilometara istim patikama da je vreme da uzme nove patike.
Gubitak prtljaga na aerodromu predstavlja vrlo neprijatno iskustvo za svakog putnika. Oko 25 miliona torbi je izgubljeno tokom 2018. godine. Iako ovaj podatak zvuči frapantno, treba ukazati da je to značajan napredak u odnosu na 2007. godinu, kada je izgubljeno čak 47 miliona torbi. Kao razlog ovog napretka, stručnjaci navode uvođenje novih tehnologija za praćenje prtljaga. Jedna od avio-kompanija, koja je rešila da svoje putnike poštedi ove vrste stresa je Delta Airlines. Naime, ova kompanija je uložila 50 miliona dolara u projekat razvoja RFID tehnologije koja bi se primenjivala za praćenje torbi. Ova tehnologija podrazumeva da se na svakoj torbi prilikom predaje postavi RFID odašiljač koji putniku putem Delta aplikacije šalje podatke o tome da li je njegova torba utovarena ili istovarena, na kom karuselu se nalazi i slično. Takođe, putnik može pomoću aplikacije i odašiljača da tačno na mapi aerodroma locira svoju torbu. U kompaniji tvrde da 99,9% torbi biva uredno isporučeno putnicima.
