Zoja Kukić, izuzetno uspešna preduzetnica i asistentkinja na FEFA, godinama unazad edukuje mlade što je, između ostalog, rezultiralo Startit zajednicom koja prenosi IT i digitalna znanja kombinujući ih sa preduzetništvom. Raznovrsni oblici edukacija, osmišljeni su kako bi ohrabrili i osposobili mlade da pronađu posao u savremenom dobu digitalizacije, koji omogućava rad bez obzira na vreme i mesto. U ovom trenutku, Zoja uviđa šansu da Srbija sustigne razvijene zemlje i smanji nezaposlenost, s obzirom na to da je Evropska unija nedavno objavila podatak o nedostatku odgovarajućih digitalnih veština koja se odnosi na čak 37% radne snage. Tim povodom, razgovarali smo o znanjima i veštinama koja se uveliko traže, ali koja će se tek tražiti.
Izjavili ste da je razlog nedovoljnog napredovanja IT industrije u Srbiji nedostatak kvalifikovanog kadra – zato ste odlučili da se angažujete u stvaranju Startit zajednice. Šta se promenilo od njenog osnivanja? Da li prepoznajete neku razliku u Vašem okruženju?
Zoja Kukić: Nedostatak kvalifikovanog kadra u ovoj oblasti nije samo problem za Srbiju — Evropske kompanije iznele su procenu da će im do 2020. godine biti potrebno čak 825.000 obučenih IKT radnika. U Srbiji se ovaj broj procenjuje na 30.000 ljudi, ali ako uzmemo u obzir globalni nedostatak i specifičnost ovog tržišta rada, slobodno možemo reći da je broj IKT stručnjaka koji bi u Srbiji mogli da nađu posao skoro pa neograničen. Startit kroz
svoje programe promoviše IT i digitalna znanja sa posebnim fokusom na preduzetništvo u ovim segmentima.
Za 10 godina koliko razvijamo IT zajednicu lepo je osvrnuti se na to gde je ona sada. Izvoz srpskog IKT-a beleži godišnji rast od 20%, a sve je više domaćih kompanija koje kreiraju proizvode za ceo svet — primera radi, jedan srpski tim je razvio najpopularniju sportsku onlajn igru na svetu, dok drugi stoji iza softvera koji je ključan u istraživanju i (nadamo se) izlečenju raka. Dobra ilustracija koliko je ova industrija relevantna na svetskom nivou je to što
je jedna niška IT firma nedavno prodata za 165 miliona dolara, što je više od 1,5 puta veće od predložene početne cene za prodaju PKB-a.
Takođe, ako pričamo o IT obrazovanju — prošireni su kapaciteti na pojedinim tehničkim fakultetima, osnovana su 42 programerska odeljenja u gimnazijama širom Srbije, a od prošle godine naši osnovci uče programiranje u školama. Ovo su sve koraci od izuzetne važnosti za našu zemlju jer povećavaju kompjutersku i algoritamsku pismenost budućih generacija. Ipak, još mnogo toga treba i može da se uradi, a ja se trudim da kroz Startit i Inicijativu Digitalna Srbija utičem koliko mogu.
Cilj Startit Centara i Startita je zadržavanje mladih ljudi u Srbiji. Na koji način ćete uspeti u tome?
Zoja Kukić: Procene su da našu zemlju svake godine napusti čak 32.000 ljudi, a pored toga svedočimo i velikim migracijama iz manjih u veće gradove. U doba digitalizacije, verujemo da za tim nema potrebe, te želimo da pružimo znanja i veštine koji će im omogućiti da iz bilo kog dela Srbije rade i zarađuju.
Dodatno, trudimo se da pomognemo postojećim preduzetnicima da osavremene svoje poslovanje, ali i da neke druge podstaknemo na pokretanje svojih biznisa. Danas mnogi misle da u Srbiji nije moguće pošteno zaraditi novac i isticanjem primera onih koji su to uradili, te deljenjem njihovog iskustva verujemo da ćemo ohrabriti neke druge mlade ljude da se oprobaju i, nadamo se, uspeju u svojim namerama.
Zajedno sa preduzetnicom Kristinom Jazinkom Nikolić pokrenuli ste lokalni ogranak Lean in pokreta za osnaživanje i udruživanje žena koji se na specifičan način bavi time – jačanjem žena iznutra, što se tek onda prenosi i na okruženje. Možete li da nam opišete kako izgleda taj proces?
Zoja Kukić: Moji roditelji su me tokom odrastanja naučili da ne postoji ništa što ne mogu da uradim zato što sam žensko, kao ni ništa što moram da uradim zbog toga. Nažalost, to je privilegija danas, jer je mnogo žena odraslo u prilično drugačijem okruženju u kojima su im unapred nametana različita očekivanja okruženja. Međutim, uprkos podržavajućem okruženju u okviru porodice koje smo imale i Kristina i ja, društvo je ipak uspelo da dođe do nas i da nam nametne mnoge
nesigurnosti sa kojima se bore skoro sve žene na svetu.
Lean In je pokret Šeril Sandberg, direktorke operacija marketinga kao odgovor na pritiske i diskriminaciju okruženja, a nas dve smo pokrenule njegov srpski ogranak. Kroz njega smo okupile sjajne žene različitih demografija i profesija sa kojima delimo izazove i načine da se prevaziđu.
Neminovno je da okruženje mora da se promeni, a naš stav je da ne treba da čekamo da se to desi, već da krenemo da vodimo tu promenu, koja počinje od nas. Evo jedne situacije u kojoj će se možda prepoznati veliki broj žena koje ovo čita (znam da ja jesam) — Kada pitate ženu kako je postigla nešto, najčešće ćete čuti da zasluge pridaje sreći, kolegama ili nekim drugim eksternim okolnostima. S druge strane, većina muškaraca će pohvaliti sebe. Postoji mnogo istraživanja
koji govore da su žene nesigurnije u sebe, ali i da kada emituju samopouzdanje ostavljaju negativan utisak na okruženje. Zato verujem da je dobro da krenemo od sebe i verujemo i prihvatamo sebe i svoje uspehe, ali ujedno i da podržavamo i ojačamo druge žene na našem putu.
Vi ste mlada i izuzetno uspešna preduzetnica, a svoje znanje prenosite i na predmetu preduzetništvo na FEFA fakultetu. U kojim oblastima je ono postalo neophodno?
Zoja Kukić: Rad sa studentima i akademski razvoj je produbio moje zanimanje za temu IKT-a i preduzetništva i dodao mu jednu potpuno novu dimenziju. Smatram da je preduzetništvo ključna veština budućnosti i drago mi je što je FEFA jedan od retkih fakulteta u okviru kojih postoji prostor da se ono izučava. Preduzetništvo će omogućiti novim generacijama da se snađu bez obzira na promene okruženja o kojim stalno slušamo, jer je ono upravo to — uočavanje i
iskorišćavanje novih prilika u okruženju.
Iako sam vrlo često držala radionice i predavanja na ovu temu, biti deo formalnog obrazovanja je mnogo veći izazov i odgovornost. Posebno mi je važno da studenti nakon mog predmeta izađu otvoreniji za ulazak u preduzetništvo, jer verujem da mladi ljudi naše zemlje zaista mogu da postignu velike uspehe. Prof. dr Ana Trbović i ja se trudimo da u nastavu uključimo i mnogo gostujućih predavača, domaćih preduzetnika koji pričaju o svojim uspesima i neposredno dele svoja
znanja sa studentima.
Na koji način Vam akademska karijera pomaže u profesionalnoj?
Zoja Kukić: Ulazak u akademiju mi je otvorio jednu potpuno novu vertikalu o kojoj nisam ni razmišljala kada sam odlučila da u nju uđem. Danas je znanje sve dostupnije, ali ujedno svedočimo i sve većem širenju lažnih i polu informacija. U akademskom svetu toga nema i za svaku tvrdnju morate da imate podatke da je potkrepite. To mi daje dodatnu disciplinu da učim, radim i razvijam se na pravi način i da ovladam oblašću kojom se bavim. Poseban uticaj i inspiracija su mi dve žene iz akademije, prva je Prof. dr Ana Trbović, koja je iz uspešne akademske karijere prešla u preduzetnice i sa kojom zajedno radim na predmetu, ali i koja nesebično sa mnom deli svoja znanja i iskustva. Druga je Doc. dr Sanja Mitić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koja me je mentorisala tokom mojih osnovnih i master studija i značajno pomogla u pravilnom povezivanju ove moje oblasti sa akademijom, što nije bilo ni malo lako, jer je prilično nova oblast.
Šta razlikuje uspešnog od neuspešnog preduzetnika?
Zoja Kukić: Najvažniji faktor uspeha je to da osnivač(i) zaista žele da rade na ideji ili biznisu u koji su se upustili i da su spremni da daju 110% sebe da bi uspeli. Druga najvažnija stvar je da budu uporni, ali ne i zaljubljeni u svoju ideju, jer im samo to omogućava da pažljivo slušaju korisnike i na osnovu toga menjaju svoj proizvod ili uslugu kako bi najbolje odgovorila na potrebe tržišta. Uspešnog preduzetnika prepoznaćete po tome što manje priča, a više sluša.
Nazad
