Svedoci smo kriza koje se nasumično smenjuju, a nijednoj se ne vidi jasan kraj. Živimo u periodu neizvesnosti, nesigurnosti, nerazumevanja, i svakog dana se budimo sa dozom strepnje – šta li nas danas čeka. Nismo sigurni ni za današnji dan, a kamoli za budućnost.
Prenose nam se različite poruke putem medija, ali ono što ih negde sve povezuje jeste upravo neizvesnost i trenutni pesimizam koji je u porastu.
Ako razmatramo spisak svetskih problema, možemo uočiti da se pitanje hrane postavlja već dugi niz godina, a aktuelna situacija je učinila da ono postane još važnije.
U 2012. godini, bivši generalni sekretar UN, Ban Ki - Mun pokrenuo je The Zero Hunger Challenge. U svom govoru tada ističe:
„Postizanje nulte gladi je naša zajednička obaveza. Sada je vreme da radimo kao partneri i izgradimo istinski globalni pokret za obezbeđivanje prava na hranu za sve i za izgradnju održive poljoprivrede i prehrambenih sistema".
Nažalost, prema poslednjem izveštaju UN, broj ljudi pogođenih glađu na globalnom nivou dostigao je 828 miliona u 2021. godini, što je, poredeći sa 2020. godinom, veće za 46 miliona, dok je u odnosu na 2019. godinu veće za 150 miliona.
Iz prethodno navedenog, vidimo da se svet sve više udaljava od svog cilja da okonča glad, nesigurnost hrane i neuhranjenost u svim oblicima do 2030. godine. Takođe, gledajući unapred, predviđa se da će se oko 670 miliona ljudi – približno 8% svetske populacije, i dalje suočavati sa glađu 2030. godine, čak i ako se uzme u obzir globalni ekonomski oporavak.
Dok pravimo analize i predviđamo moguće scenarije, odvija se aktuelni rat, u koji su uključena dva najveća svetska proizvođača osnovnih žitarica, uljarica i đubriva, što dodatno remeti međunarodne lance snabdevanja i podiže cene žita, đubriva, energenata, kao i gotovih proizvoda.
Takođe, svesni smo inflacije koja je pokorila svet, a posebno njenog uticaja na potrošnju hrane. Prema izveštaju Svetske organizacije za hranu (FAO) i Svetskog programa hrane Ujedinjenih nacija (WFP), podaci između maja i avgusta 2022. pokazuju visoku inflaciju u gotovo svim zemljama sa niskim i srednjim dohotkom. Čak 88.2% zemalja sa niskim dohotkom, 91.1% zemalja sa nižim srednjim dohotkom i 93% zemalja sa višim srednjim dohotkom zabeležilo je nivo inflacije iznad 5%, a mnogi su doživeli dvocifrenu inflaciju. Udeo zemalja s visokim dohotkom i sa visokom inflacijom hrane, takođe se naglo povećao na približnih 82.1%. Promenjeni su globalni obrasci trgovine, proizvodnje i potrošnje roba na način koji će održati cene na visokim nivoima do kraja 2024. godine, pogoršavajući nesigurnost hrane i inflaciju. Globalno posmatrano, visoke cene hrane su izazvale globalnu krizu koja milione tera u ekstremno siromaštvo, povećavajući glad i neuhranjenost.
Generalni direktor SZO, Tedros Adhanom Gebrejesus, navodi:
„Svake godine 11 miliona ljudi umre zbog nezdrave ishrane. Rastuće cene hrane znače da će se ovo samo pogoršati. Svetska zdravstvena organizacija podržava napore zemalja da poboljšaju sisteme ishrane putem oporezivanja nezdrave hrane i subvencionisanja zdravih opcija, zaštite dece od štetnog marketinga i obezbeđivanja jasnih oznaka ishrane. Moramo raditi zajedno na postizanju globalnih ciljeva ishrane do 2030. godine, na borbi protiv gladi i neuhranjenosti i na tome da hrana bude izvor zdravlja za sve”.
