S obzirom na to da svi potrošači imaju pravo na bezbednost, izbor i informisanost, era digitalizacije posebno je istakla važnost razumevanja promena koje se na najpre očitavaju u polju količine, ali i razumevanja podataka.
U sferi finansija, očekivanja su da će do 2024. biti preko 3, 6 milijardi korisnika digitalnog bankarstva što je ujedno i povod odabira ovogodišnje teme. Zbog toga je studentkinja osnovnih studija ekonomije, Teodora Rodić, razgovarala sa prof. Pitićem - inicijatorom, danas i rukovodiocem master programa Digitalna transformacija koji je ujedno bio prvi program ovakvog tipa u zemlji i regionu.
Period posle Velike krize 2007-8 doneo je eksponencijalni rast novih tehnologija i generisao kako enormnu količinu podataka, tako i tehničke mogućnosti procesuiranja i skladištenja istih. Finansijski sistem je svakako bio u prvom krugu onih koji su bili izloženi novim inovativnim, disruptivnim rešenjima kako u segmentu CX iskustava (novi proizvodi i aplikacije), podizanju operativne efikasnosti, tako i u novim poslovnim modelima. Upravo ta transformacija u pružanju finansijskih i bankarskih usluga korišćenjem novih tehnologija označava ono što zovemo digitalnim finansijama. Mnogi dokumenti najvažnijih svetskih institucija (od UN do EU) vide u digitalnim finansijama šansu za jačanje finansijske inkluzije, za smanjivanje troškova korišćenja finansijskih usluga, kao i za veću demokratizaciju finansijskih usluga usmerenih i na ostvarivanje definisanih ESG ciljeva (na novim tehnologijama zasnovana izgradnja digitalnih finansija koje će „služiti“ za dobro čoveka i planete).
Inovacioni potencijal digitalnih finansija je eksponencijalan. Mobilna tehnologija nam omogućava interakciju sa bankama u skladu sa novim navikama. Novi alati i aplikacije, koji nisu bili prisutni pre svega nekoliko godina, sada nam olakšavaju sve vrste plaćanja, transfera novca, investiranja, sa naročitim efektom finansijske inkluzije u siromašnim delovima sveta. Pristup kapitalu je jednostavniji, a osnažuju se i kapaciteti domaćinstava da štede, što posledično olašava finansiranje SME, kao i projekata u „zelenu infrastrukturu“. Nove tehnologije omogućavaju i efikasnije upravljanje kolateralima, sto posledično olakšava firmama pristup kreditima. Digitalne finansije su veoma pomogle i pojedincima i firmama u ovom vremenu COVID19, kroz razvoj brojnih digitalnih, beskontaktnih proizvoda i usluga. Ono što je možda i najvažnije jeste da inovacije u digitalnim finansijskim uslugama povezuju ljude, novac i podatke širom sveta, čime se dodatno otvaraju mogućnosti za razne vidove investiranja i pristupa resursima.
Veliki je broj identifikovanih rizika za potrošače, sa trendom akceleracije u poslednjim godinama, koje prete i da nadmaše koristi od korišćenja digitalnih finansijskih usluga i digitalne finansijske inkluzije. Najznačajniji deo se odnosi na rizike vezane za zloupotrebu podataka i raznovrsne prevarne radnje, koje idu od lažnih mobilnih aplikacija, stvaranja novih identiteta kombinacijom ličnih informacija različitih pojedinaca, kradje fizičkih ili bihejvioralnih podataka, korišćenje digitalnih finansija za pranje novca i ostale ilegalne svrhe, pa sve do grešaka u kompjuterskim programima i algoritmima razvijenih po raznim elementima pristrasnosti, sa posledično nepravednim ishodima. Veliki problem predstavlja i osetljivost onih klijenata koji su nedovoljno edukovani (naročito oni koji se prvi put pojavljuju u zahtevima za finansiranje), a time i podložni manipulaciji i iskorišćavanju od strane velikih igrača s druge strane.
Što se tiče društva, potrebno je kontinuirano unapredjivati regulaciju i monitoring, a svakako i kontinuirano komunicirati sa potrošačima u cilju unapredjenja njihove zaštite od rizika. Tu je posebno važno razvijati razne forme edukacije, od finansijske pismenosti, zaštite od prevara do pitanja zaštite privatnosti podataka. Sto se tiče kompanija, one moraju kontinuirano da razvijaju nove napredne alate enkripcije i autentifikacije kad je u pitanju sigurnost onlajn i mobilnih kanala, odnosno obezbedjenje sigurnosti digitalnih transakcija. No, uvek treba imati na umu da su po ovom pitanju tehnologije samo komplement valjanom zakonodavnom okviru, medjunarodnoj, kao i javno privatnoj saradnji.
Inovacije su ključna reč u današnjem svetu novih tehnologija, te je realno očekivati da će, zbog ozbiljnih rizika koji su se pojavili, naredni period doneti i nova rešenja.
Finansijske institucije svakako treba da pojačaju investicije u tehnološka rešenja koja mogu da odgovore izazovima koje donose novi digitalni proizvodi i servisi za potrošače. Radi se pre svega o razvoju mašinskih algoritama i investicijama u prevenciju i rano otkrivanje cyber rizika. Blockchain tehnologija otvara ozbiljne mogućnosti za jačanje poverenja i transparentnosti u digitalnim transakcijama. Primer analize društvenih medija korišćenjem NLP (natural language processing) potvrdjuje kako inovativnim rešenjima možemo da detektujemo rizike na strani potrošača koji koriste digitalne finansije.
Sposobnost institucija i pojedinca da prati eksponencijalni razvoj tehnologija je jos uvek linearna. Koliko budemo unapredjivali razumevanje onoga što nam se dešava i koliko budemo uspeli da unapredimo našu adaptivnost ovim brzim promenama, toliko ćemo biti i sposobniji da smanjimo evidentne rizike. Poverenje je ključno u finansijskom svetu i oni akteri koji ne budu dovoljno resursa posvetili ovom pitanju, sučeljavaće se sa potencijalnim reputacionim, a time i ostalim rizicima poslovanja. To znači da oni koji žele da obezbede održivost svog poslovanja, moraće da osim svojih kratkoročnih poslovnih interesa, kao jedan od parametara održivosti svog poslovanja, postave i pitanje smanjivanja rizika s kojima se susreću njihovi klijenti koji koriste digitalne finansijske usluge. To znači dodatno investiranje u potrebne nove tehnologije, kao i zajednički pristup u definisanju potrebne regulative.
