Pojmovnik četvrte industrijske revolucije

Pojmovnik Četvrte industrijske revolucije predstavlja skup definicija pojmova svojstvenih savremenom dobu oblikovanom pod uticajem prožimanja digitalnog i fizičkog sveta. Pojmovi se tiču raznovrsnih oblasti života i rada, poput ekonomije, menadžmenta, inovacija, informacionih sistema, digitalnih tehnologija, medicine, biologije, umetnosti, elektrotehnike, itd. Pojmovnik je namenjen svima koji žele da budu u toku sa aktuelnim tehnološkim i ekonomskim trendovima i može im poslužiti kao osnova i vodič za dalje usavršavanje. Pojmovnik je nastao kao rezultat rada studentskog istraživačkog tima FEFA fakulteta, kojim rukovodi doc. dr Aleksandar Vučković. Osim njega, svoj doprinos izradi ovog pojmovnika, dali su i studenti: Milica Jelikić, Aleksandar Vasić, Igor Bošković, Željko Jojić, Jelena Skoko, Miroslav Spasić, Obren Koprivica, Jana Milošević, Mia Vujaklija, Larisa Mijatović, Jovana Vlajković, Nikola Lončarević, Danica Gaković, Dunja Mateijić, Marko Đorđević, Milica Andrić, Marijana Jovanović, Ivana Peco, Ivan Janković, Katarina Vujinović i Aleksandar Shervin Sheriat.

 

360̊ video (360̊ video) – 360̊ video predstavlja tehniku snimanja videa, gde se istovremeno snima celokupno okruženje, tj. svih 360 stepeni oko mesta snimanja. Za potrebe snimanja ovakvog videa, koriste se posebne omnidirekcione kamere ili kombinacija više kamera.

3D štampač (3D printer) – 3D štampač je uređaj kojim je, na osnovu kompjuterski dizajniranog modela, moguće izraditi trodimenzionalne predmete iterativnim (ponavljajućim) dodavanjem slojeva sirovog materijala.

4D štampa (4D printing) – 4D štampa, čiji je pun naziv četvorodimenziona štampa, predstavlja unapređenu verziju 3D štampe. Kod 4D štampe, predmeti se izlivaju od “pametnih” materijala i u obliku koji omogućava naknadnu transformaciju predmeta pod uticajem faktora iz okruženja (svetlost, vlaga, temperatura, itd.).

5G mreža (5G network) – 5G mreža predstavlja petu generaciju mobilnog interneta, koja podrazumeva veću brzinu i kvalitet signala u odnosu na prethodne generacije, ali i potpuno nove karakteristike. Ove nove karakteristike, tiču se većih mogućnosti u pogledu povezivanje brojnih uređaja putem tehnologije “interneta stvari”, čime se ubrzava proces digitalne transformacije u različitim oblastima, a naročito se doprinosi stvaranju “pametnih” gradova.

A

Agilno upravljanje projektima (Agile project management) – Agilno upravljanje projektima predstavlja metodologiju upravljanja projektima, koja se najčešće koristi u oblasti razvoja softvera. Metodologija podrazumeva najpre kreiranje osnovne verzije softvera, koja se potom unapređuje kroz više ciklusa (iteracija). Na ovaj način, moguće je brzo odgovoriti na promene u pogledu zahteva naručioca softvera i samim tim poboljšati kvalitet krajnjeg proizvoda.

Agtek (AgTech) – Agtek, skraćeno od Agriculture technology (Poljoprivredna tehnologija), podrazumeva primenu softverskih rešenja, informacionih sistema, kao i savremenih uređaja i mašina u oblasti poljoprivrede, kako bi se unapredili efikasnost i kvalitet proizvodnje.

Alfa faza u razvoju softvera (Alpha phase in software development) – Alfa faza u razvoju softvera predstavlja fazu, koja podrazumeva da su neke, ali ne sve, funkcije softvera razvijene, te se stoga vrše interna testiranja, kako bi se njegova funkcionalnost dovela na željeni nivo, pre nego što se softver prepusti korisnicima na testiranje u tzv. beta fazi.

Analitika u realnom vremenu (Real-time analytics) – Analitika u realnom vremenu predstavlja skup metoda i tehnika, kojima se podaci softverski obrađuju i prezentuju u istom trenutku ili ubrzo nakon što bivaju prikupljeni.

Analiza scenarija (Scenario analysis) – Analiza scenarija predstavlja metodu predviđanja budućnosti, gde se, uzimajući u obzir moguće ishode određenih događaja, kreira nekoliko alternativnih prikaza budućnosti (scenarija), pri čemu se najčešće kreira optimistički, pesismistički i nekoliko vrlo verovatnih scenarija.

Analiza troškova i koristi (Cost-Benefit analysis) – Analiza troškova i koristi je metoda, koja se koristi u upravljanju projektima, pri analizi opravdanosti ulaganja finansijskih sredstava. Ova analiza nastoji da obuhvati i novčano izrazi sve materijalne, ali i nematerijalne troškove i koristi, koje mogu nastati realizacijom određenog projekta. Nakon što se raznovrsni troškovi i koristi svedu na istu meru (novac), vrši se poređenje i utvrđuje se da li su, i u kojoj meri, koristi veće od troškova, te da li je, shodno tome, opravdano uložiti novac u projekat.

Arhitektura podataka (Data Architecture) – Arhitektura podataka predstavlja formalno definisani sistem za upravljanje podacima. Drugim rečima, arhitekturom podataka se definišu formalna pravila i procedure u domenu prikupljanja, validacije, organizovanja, skladištenja, zaštite i obrade podataka u organizaciji.

Avatar (Avatar) – Avatar u digitalnom svetu je elektronski objekat (slika ili animacija), kojim osoba može biti predstavljena u digitalnom okruženju, kao što su video igre, internet ćaskanje, metaverzum, itd.

B

B2B (B2B – Business to business) – B2B je pojam koji se odnosi na ekonomske transakcije između dva preduzeća, pri čemu se one najčešće obavljaju elektronskim putem, tj. putem interneta.

B2C (B2C – Business to consumer) – B2C je pojam, koji podrazumeva ekonomske transakcije između preduzeća i korisnika (fizičkih lica), koje se najčešće obavljaju putem interneta.

B2G (B2G – Business to governement) – B2G je pojam koji se odnosi na poslovnu saradnju između privatnog sektora i državne, regionalne ili lokalne administracije, pri čemu privatni sektor ima ulogu isporučioca proizvoda ili usluga.

Baner reklama (Banner Ad) – Baner reklama predstavlja reklamu, koja se nalazi na veb-sajtu, a prikazana je u obliku slike ili kratke animacije sa reklamnom porukom. Klikom na pomenutu sliku ili animaciju, korisnik biva preusmeren na sajt oglašivača.

Baza podataka (Database) – Baza podataka predstavlja organizovan i strukturiran skup podataka o određenoj temi. Baza podataka je najčešće data u vidu tabela, tj. sa redovima i kolonama, gde je svaka kategorija podataka označena na odgovarajući način. Više baza podataka, zajedno sa eventualno drugim formatima podataka, deo su skladišta podataka.

Baza znanja (Knowlegde base) – Baza znanja predstavlja digitalno skladište (folder, cloud skladište i sl.), gde se znanje prikuplja, kako bi se dalje prenosilo i koristilo.

Benčmarking (Benchmarking) – Benčmarking predstavlja metodu analize konkurenata organizacije i pronalaženja primera najbolje prakse sa kojima bi se organizacija uporedila. Primenom ove metode, organizacije mogu da analiziraju svoju poziciju na tržištu u odnosu na druge konkurente, kao i da na osnovu primera najboljih konkurenata pronađu mogućnosti za poboljšanje svojih sposobnosti.

Beta faza u razvoju softvera (Beta phase in software development) – Beta faza u razvoju softvera predstavlja fazu, koja podrazumeva da je softver kompletno razvijen u pogledu svojih funkcionalnosti, ali je neophodno da bude testiran od strane korisnika, kako bi se uočili eventualni nedostaci (bagovi).

Big dejta koncept (Big Data concept) – Big dejta koncept predstavlja savremenu tehnologiju i metode, koje se tiču procesa sakupljanja, organizovanja, obrade i analize, često složenih i nestrukturiranih podataka, datih u okviru skupova ogromnih dimenzija, pri čemu se prethodno navedeni procesi obavljaju na brži način u odnosu na tradicionalne koncepte.

Biodiverzitet (Biodiversity) – Biodiverzitet predstavlja raznovrsnost živog sveta u određenom regionu ili na čitavoj planeti Zemlji.

Biogorivo (Biofuel) – Biogorivo predstavlja tip goriva, koje nastaje preradom biomase (biljaka i algi), kao i nusprodukata živih organizama. Biogorivo može biti čvrsto (drvo, slama), tečno (etanol, biodizel) i gasovito (biogas, singas).

Bioinformatika (Bioinformatics) – Bioinformatika predstavlja naučnu disciplinu, koja podrazumeva istraživanje i razvoj metoda i modela za analizu i razumevanje podataka u domenu biologije uz primenu informatike, računarstva, matematike i statistike.

Bioinženjering (Bioengineering) – Bioinženjering predstavlja naučnu disciplinu, koja se odlikuje istraživanjem i primenom inženjerskih principa i metoda u biologiji, kako bi se stvorili proizvodi, kao što su tkiva, modifikovani organizmi, prostetička pomagala, farmaceutska sredstva, hemikalije, itd.

Biomasa (Biomass) – Biomasa je obnovljivi izvor energije i predstavlja materijal životinjskog ili biljnog porekla, koji se može direktno koristiti za proizodnju energije ili daljom preradom za proizvodnju biogoriva.

Biometrija (Biometrics) – Biometrija predstavlja tehnologiju, koja se tiče utvrđivanja i provere identiteta određene osobe na osnovu analize njegovih/njenih jedinstvenih fizičkih karakteristika (otisak prsta ili šake, karakteristike oka, boja glasa, fizička konstitucija i hod, crte lica, itd.).

Biomimetika (Biomimetics) – Biomimetika ili biomimikrija predstavlja način kreiranja procesa, proizvoda, supstanci i sistema, tako da oni po svojoj formi, funkciji ili strukturi oponašaju biološke sisteme (žive organizme i njihove zajednice). Drugim rečima, biomimetika podrazumeva korišćenje sistema, koji postoje u prirodi, kao modela za kreiranje inovacija u različitim tehnološkim oblastima.

Bionika (Bionics) – Reč bionika predstavlja kovanicu nastalu od reči biologija i elektronika i odnosi se na primenu principa i sistema, pronađenih u prirodi, na istraživanje i razvoj u oblasti informacionih sistema, elektronike, mašinstva, prostetike, itd.

Biotehnologija (Biotechnology) – Biotehnologija predstavlja naučnu disciplinu i tehnološku oblast, koja se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija), kako bi se razvili ili unapredili proizvodi i procesi, značajni za određene ljudske delatnosti (medicina, proizvodnja hrane, upravljanje otpadom, proizvodnja energije, itd.).

Biotelemetrija (Biotelemetry) – Biotelemetrija obuhvata metode i tehnologiju za daljinsko praćenje kretanja, ali i zdravstvenih pokazatelja ljudi i životinja pomoću elektronskih uređaja, koji su prikačeni ili ugrađeni u njih.

Biznis (poslovni) plan (Business plan) – Biznis plan predstavlja planski dokument, kojim preduzetnik analizira mogućnosti za započinjanje novog posla ili proširenje postojećeg. Biznis plan sadrži elemente kao što su opis proizvoda ili usluge, analiza tržišta, plan proizvodnje, plan ljudskih resursa, plan promocije i prodaje, finansijski plan, itd. Biznis plan, osim što preduzetniku pruža uvid u isplativost preduzimanja određenog poslovnog poduhvata, takođe služi i da motiviše potencijalne investitore da ulože novac u taj poduhvat. Biznis plan se koristi za apliciranje kod banaka ili drugih institucija za dobijanje kredita ili bespovratnih sredstava za pokretanje posla.

Blog (Blog) – Blog predstavlja pisani internet sadržaj, kojim njegov autor prenosi zainteresovanim internet korisnicima svoja razmišljanja, zapažanja, analizu, stavove, opise, komentare i slično. Autor najčešće periodično objavljuje svoje tekstove.

Blokčejn (Blockchain) – Blokčejn podrazumeva tehnologiju koja pruža mogućnost obavljanja finansijskih transakcija, tako da se sve informacije o transakcijama umesto u bazama podataka, čuvaju u sistemu, sastavljenom od umreženih računara. Učesnici u ovim mrežama, za svoj posao beleženja transakcija, bivaju nagrađeni odgovarajućom količinom kriptovalute.

Brejnstorming (Brainstorming) – Brejnstorming predstavlja tehniku koja služi za generisanje što većeg broja ideja, tako što u okupljenoj grupi ljudi, moderator podstiče članove grupe da spontano i bez ograničenja iznose svoje ideje, pri čemu se o idejama ne raspravlja i nijedna ideja se ne smatra lošom. Sve iznesene ideje, pa čak i “loše” imaju ulogu da podstaknu kreativnost grupe i dovedu do najboljih ideja.

Brend (Brand) – Pojam brenda ima dvojako značenje. S jedne strane, brend predstavlja skup karakteristika proizvoda, usluga ili organizacija, kreiran sa ciljem ostavljanja utiska prepoznatljivosti i jedinstvenosti kod kupaca ili klijenata. Primeri tih karakteristika su: ime, logo, dizajn, slogan, simbol, itd. Takođe, brendom se mogu nazivati i sam proizvod, usluga ili organizacija, koji se odlikuje prethodno pomenutim karakteristikama.

Bruto društveni proizvod – BDP (Gross Domestic Product – GDP) – Bruto društveni proizvod predstavlja u novcu izraženu vrednost svih gotovih proizvoda i usluga, nastalih u državi, tokom određenog vremenskog perioda (npr. jedne godine). Deljenjem ove vrednosti sa brojem stanovnika države, dobija se vrednost bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika (eng. GDP per capita).

Butleg (Bootleg) – Pojmom butleg se u žargonu naziva nelegalno kopiranje, imitacija i distrubiuranje nečije intelektualne svojine poput softvera, muzike, videa, video igara, itd.

Butstrepovanje (Bootstraping) – Butstrepovanje u preduzetništvu predstavlja oblik finansiranja pokretanja startap preduzeća, gde njegovi osnovači, koriste isključivo svoja lična sredstva, a ne investicije pojedinaca i organizacija iz poslovnog okruženja.

C

C2C (C2C – Consumer to consumer) – C2C je pojam, koji podrazumeva ekonomske transakcije između dva fizička lica, koje se najčešće obavljaju posredstvom određene internet platforme.

Centar za podatke (Data center) – Centar za podatke predstavlja lokaciju na kojoj su smešteni serveri, priključci, ruteri i druga računarska oprema, neophodna za skladištenje i korišćenje velike količine podataka. Centar za podatke objedinjuje sve podatke jedne organizacije, tj. predstavlja osnovu njenog informacionog sistema. Zbog velike količine podataka, neretko je potrebno da oprema bude smeštena u zasebnoj prostoriji ili čak zgradi. Da bi centar za podatke efikasno funkcionisao, neophodno je stabilno snabdevanje električnom energijom, kao i postojanje sistema za hlađenje.

Cirkularna ekonomija (Circular economy) – Cirkularna ekonomija predstavlja ekonomske procese, u potpunosti zasnovane na sledećim principima: 1) smanjenje upotrebe materijala i energije u proizvodnji (akcenat je i na korišćenju obnovljive energije i biorazgradivih materijala), 2) ponovna upotreba proizvoda ili njihovih delova, te zajedničko korišćenje od strane više korisnika, 3) reciklaža otpada. Primenom ovih principa, stvara se zatvoreni krug proizvodnje i upotrebe proizvoda, pri čemu se proizvodi najpre stvaraju na što efikasniji način, potom se koriste maksimalno moguće i na kraju, bivaju reciklirani. Na ovaj način, u čitavom ciklusu proizvodnje i potrošnje, nema stvaranja otpada, a resursi se optimalno koriste.

Č

Četbot (Chatbot) – Četbot predstavlja vrstu računarskog programa, zasnovanog na veštačkoj inteligenciji, koji je u stanju da, na osnovu definisanih modela (načina ponašanja), vodi smislen razgovor sa sagovornikom, stvarnom osobom.

Četvrta industrijska revolucija (Fourth industrial revolution) – Četvrta industrijska revolucija, poznata i kao Industrija 4.0, predstavlja skup drastičnih promena u pogledu načina života i rada, a koje se prvenstveno odnose na razvoj veštačke inteligencije, robotike, interneta stvari, 3D štampanja, nanotehnologije, biotehnologije, energetske efikasnosti, obnovljive energije, kvantnog računarstva, novih materijala, itd.

D

Damping (Dumping) – Damping predstavlja oblik cenovne politike, gde preduzeće namerno plasira svoje proizvode i usluge na tržište po ceni, koja je često niža od troškova po jedinici pomenutih proizvoda ili usluga. Preduzeća, koja se odluče na ovaj potez, svesno stvaraju gubitke, ali zauzvrat očekuju da, zahvaljujući ubedljivo najnižoj ceni na tržištu, unište konkurenciju. Damping je zabranjem zakonom.

Debagovanje (Debugging) – Debagovanje je žargonski izraz za proces otklanjanja grešaka (bagova) u računarskom programu, kako bi se omogućila njegova optimalna funkcionalnost.

Decentralizovane finansije – DeFi (Decentralized Finance – DeFi) – Decentralizovane finansije predstavljaju finansijski ekosistem zasnovan na blokčejn tehnologiji, gde korisnici mogu sve finansijske transakcije obavljati bez posrednika, tj. bez centralizovane kontrole.

Digitalizacija (Digitalization) – Digitalizacija predstavlja proces primene digitalnih tehnologija u svrhu unapređenja tradicionalnih načina života i rada. Digitalizacijom u poslovanju dolazi do promena u načina obavljanja određenih poslovnih procesa ili aktivnosti. Primenom digitalnih tehnologija (npr. pametnih uređaja ili softvera), pomenuti procesi i aktivnosti bivaju efikasniji, kao i lakši za upravljanje i praćenje.

Digitalna ekonomija (Digital economy) – Digitalna ekonomija predstavlja ekonomske procese, transakcije, interakcije i aktivnosti, koje se zasnivaju na digitalnim tehnologijama.

Digitalna forenzika (Digital forensics) – Digitalna forenzika predstavlja oblast forenzike, koja se tiče pronalaženja, preuzimanja, analize, interpretacije i dokumentovanja podataka, koji se nalaze u određenom elektronskom uređaju (računar, telefon, tablet, itd.), a zarad rasvetljavanja ranijih događaja. Iako na prvi pogled deluje kao da se digitalna forenzika odnosi isključivo na proces pripreme i iznošenja dokaza za pojedine slučajeve krivičnih dela, njena primena je ipak mnogo šira. Naime, primena digitalne forenzike se odnosi na sve siituacije, gde je potrebno pomoću elektronskih podataka pratiti tok određenog događaja unazad, korak po korak, i tako utvrditi njegove uzroke.

Digitalna imovina (Digital asset) – Digitalna imovina predstavlja imovinu koja se nalazi u digitalnom obliku, kao što su npr. fotografije, slike, tekstovi, dokumenti, audio i video zapisi, logoi, prezentacije, veb-sajtovi, podaci, kriptovalute, itd. Digitalna imovina ima vrednost za svoje korisnike i može biti predmet ekonomskih transakcija poput imovine u fizičkom obliku.

Digitalna kultura (Digital culture) – Digitalna kultura predstavlja način života pojedinaca i grupa, oblikovan pod uticajem savremenih digitalnih tehnologija (pametni uređaji, obilje informacija, usluge preko interneta, itd.). Konkretnije, digitalnom kulturom, obuhvaćeni su način razmišljanja i ponašanja, karakteristike društvenih odnosa i komunikacije, nove i izmenjene navike, sistem vrednosti i uverenja ljudi u uslovima sveprisutne digitalizacije.

Digitalna pismenost (Digital literacy) – Digitalna pismenost se odnosi na sposobnost pojedinca ili grupe da efikasno i smisleno koristi digitalne tehnologije u svakodnevnom životu ili poslu.

Digitalna podela (Digital divide) – Digitalna podela predstavlja razlike u karakteristikama grupa ljudi, koje imaju jednostavan pristup savremenim digitalnim tehnologijama i onih koje nemaju. Primera radi, digitalnom podelom se može ukazati na razlike između pojedinačnih zemalja i regiona, ali i bogatih i siromašnih slojeva stanovništva, urbanog i ruralnog stanovništva, visoko-obrazovanih ljudi i onih nižeg obrazovanja, itd.).

Digitalna reputacija (Digital reputation) – Digitalna reputacija predstavlja skup uverenja i mišljenja, koje javnost ima o određenoj organizaciji, osobi, proizvodu, usluzi, ideji i slično, stečen na osnovu onoga što se može naći na internetu u vezi pomenutih entiteta. Primera radi, aktivnosti na internetu određene organizacije, poput objavljivanja sadržaja ili onlajn interakcije sa korisnicima, ali i komentari drugih o pomenutoj organizaciji, utiču na kreiranje digitalne reputacije.

Digitalna strategija (Digital strategy) – Digitalna strategija predstavlja skup odluka, kojima se definiše opšti smer upotrebe digitalnih tehnologija u organizaciji, kako bi se odgovorilo na izazove iz poslovnog okruženja, a zarad ostvarivanja dugoročnih organizacionih ciljeva.

Digitalna transformacija (Digital transformation) – Digitalna transformacija je proces integracije digitalnih tehnologija u sve oblasti poslovanja ili rada organizacija, čime nastaju novi poslovni modeli, kao i poboljšanje efikasnosti procesa postojećih poslovnih modela, te stvaranje veće vrednosti za korisnike pomenutih organizacija. Digitalna transformacija se za razliku od digitalizacije, ne odnosi samo na primenu digitalnih tehnologija u poslovanju, već nužno podrazumeva i poslovnu transformaciju, kako bi organizacija bila fleksibilnija, otvorenija prema promenama, kao i usmerenija prema svojim korisnicima.

Digitalna umetnost (Digital art) – Digitalna umetnost predstavlja koncept, koji se tiče primene digitalnih tehnologija u stvaranju i/ili predstavljanju umetničkih dela. Ovaj koncept se konkretno odnosi na stvaranje ili doradu slika i videa pomoću odgovarajućeg softvera, dizajn skulptura i građevina putem digitalnog modelovanja, postavljanje interaktivnih instalacija sa primenom proširene ili virtuelne stvarnosti, stvaranje animacija, elektronske muzike, multimedijalnih performansa, itd.

Digitalna zrelost (Digital maturity) – Digitalna zrelost predstavlja meru, koja pokazuje koliko je određena organizacija pripremljena da prihvati i u punoj meri iskoristi digitalne tehnologije zarad ostvarivanja svojih poslovnih ciljeva.

Digitalne pilule (Digital pills) – Digitalne pilule predstavljaju lek u vidu pilula u koje je ugrađen senzor, koji registruje vreme uzimanja pilule i šalje podatak o tome odgovarajućoj mobilnoj aplikaciji. Na ovaj način, pacijent, ali i lekar, mogu pratiti redovnost uzimanja terapije, što se pokazalo naročito korisnim u tretmanu određenih psihičkih stanja.

Digitalni blizanac (Digital Twin) – Digitalni blizanac predstavlja digitalni model određenog realnog fizičkog sistema, koji služi da se pomoću velike količine podataka, interneta stvari i veštačke inteligencije simulira rad ili ponašanje pomenutog sistema. Primeri fizičkih sistema za koje se kreira digitalni blizanac su proizvodni sistemi, složeni uređaji, geografski prostor, živi organizmi, itd.

Digitalni domoroci i digitalni imigranti (Digital natives and digital immigrants) – Digitalni domoroci je naziv za generaciju ljudi, rođenih u vreme intenzivnog razvoja digitalnih tehnologija, pa je stoga ona sastavni deo njihovih života od najranijeg doba. Digitalni domoroci su, odrastajući uz digitalne tehnologije, postali vrlo bliski sa njima i lako prihvataju inovacije u toj oblasti. Suprotno njima, generacije ljudi, koje su rođene pre 1985. godine, susrele su se s novim digitalnim tehnologijama u kasnijoj životnoj dobi, te se stoga, nazivaju digitalnim imigrantima.

Digitalni ekosistem (Digital ecosystem) – Digitalni ekosistem predstavlja otvoreni sistem, koji čine organizacije, ljudi i tehnologija iz različitih oblasti, povezani putem standardizovanih digitalnih platformi, zarad ostvarivanja ciljeva koji se tiču kreiranja novih ili poboljšanja postojećih digitalnih procesa, proizvoda i usluga.

Digitalni građanin (Digital citizen) – Digitalni građanin je osoba, koja aktivno koristi internet i druge digitalne tehnologije, kako u obavljanju svakodnevnih ili poslovnih aktivnosti, tako i za pozitivno društveno ili političko angažovanje.

Digitalni identitet (Digital identity) – Digitalni identitet predstavlja skup jedinstvenih podataka o svakom pojedincu, organizaciji ili uređaju, koji koristi internet ili je prikačen na njega. Poput identifikacionih ličnih dokumenta svake osobe, digitalni identitet omogućava prepoznavanje i autorizaciju osoba, organizacija i uređaja u sajber prostoru. Primeri podataka, koji mogu biti deo digitalnog identiteta su korisničko ime i lozinka, datum rođenja, istorija internet pretrage, istorija onlajn kupovine, nacionalni identifikacioni broj, itd.

Digitalni marketing (Digital marketing) – Digitalni marketing predstavlja oblik marketinga, gde se pomoću digitalnih tehnologija i interneta (društvenih mreža, internet pretraživača, mobilnih aplikacija i drugih digitalnih kanala) vrši istraživanje potreba ljudi, definisanje ciljnog tržišta, dizajniranje proizvoda i/ili usluga, određivanje njihovih cena, kao i njihovo reklamiranje i plasiranje.

Digitalni način razmišljanja (Digital mindset) – Digitalni način razmišljanja predstavlja skup stavova i uverenja, koji omogućava ljudima da uoče mogućnosti za upotrebu digitalnih tehnologija, kako bi poboljšali kvalitet svog života i rada, kao i doprineli razvoju svog poslovnog ili društvenog okruženja.

Digitalni nomad (Digital nomad) – Digitalni nomad je naziv za osobu, koja obavlja svoj posao sa udaljene lokacije, koristeći lap top računar, tablet uređaj ili pametni telefon. Udaljena lokacija u ovom slučaju znači da osoba može obavljati svoj posao sa bilo kog mesta koje odabere i gde se može uspostaviti stabilna internet veza.

Digitalni otisak (Digital footprint) – Digitalni otisak, poznat i kao digitalna tetovaža (digital tattoo), obuhvata podatke o aktivnostima korisnika na internetu, koje on/a svesno ili nesvesno ostavlja, prilikom posete veb-sajtovima, slanja elektronske pošte, korišćenja društvenih mreža, popunjvanja onlajn aplikacija i svih drugih vidova korišćenja interneta.

Digitalni potpis (Digital signature) – Digitalni potpis predstavlja šifru u digitalnom obliku, koja se dodaje dokumentu, kako bi se zaštitio od falsifikovanja i potvrdila njegova autentičnost. Kod razmene elektronskih dokumenata putem interenta, digitalni potpis ima ulogu ključa, koji omogućava pošiljaocu da navedeni dokument “zaključa”, tj. onemogući pristup ili izmene na njemu, dok primalac može taj dokument da “otključa”, tj. stekne uvid u njegov sadržaj i bude siguran da je dokument autentičan.

Digitalni token (Digital token) – Digitalni token je oblik digitalne imovine, kojim se određena vrednost ili prava mogu predstaviti u digitalnom svetu. Digitalni token je sličan novcu ili vrednosnim papirima koji postoje u fizičkom svetu. Stoga, pojam digitalni token obuhvata digitalna sredstva plaćanja ili investiranja (kriptovalute), kao i digitalnu imovinu koja ima pokriće u fizičkoj imovini, npr. udeo u vlasništvu nad nekim fizičkim entitetom (zgrada, mašina, preduzeće, itd).

Digitalno angažovanje (Digital engagement) – Digitalno angažovanje obuhvata različite vidove interakcije, koje internet korisnici ostvaruju sa određenim sadržajem na internetu (lajkovi, deljenja, klikovi, komentari, preporuke, itd.).

Digitalno blagostanje (Digital wellbeing) – Digitalno blagostanje predstavlja način upotrebe digitalnih tehnologija u svrhu poboljšanja kvaliteta života, tj. zarad ostvarivanja ličnih ciljeva, koji se tiču zdravlja, pozitivnih društvenih odnosa, balansa između posla i privatnog života, usavršavanja, bezbednosti, ekonomske sigurnosti, itd.

Digitalno iskustvo (Digital experience) – Digitalno iskustvo predstavlja skup osećanja, mišljenja i stavova o određenoj organizaciji, koje korisnik stiče, koristeći njene digitalne kanale informisanja, komunikacije i interakcije. Pojašnjenja radi, načini kako određena organizacija može oblikovati digitalno iskustvo svojih korisnika, podrazumevaju komunikaciju i interakciju organizacije sa korisnicima putem interneta, pružanje korisnih informacija na veb-sajtu, mogućnost onlajn naručivanja i praćenja pošiljki, mogućnost korišćenja mobilnih aplikacija organizacije, mogućnost korišćenja usluga organizacije, prilagođenih “pametnim” uređajima, itd.

Digitalno poverenje (Digital trust) – Digitalno poverenje predstavlja koncept prema kome organizacije i pojedinci u digitalnom ekosistemu nastoje da stvore poslovno okruženje u kome se transakcije odvijaju na pouzdan i siguran način uz poštovanje pravila o privatnosti, kao i etičkih principa.

Digitalno radno mesto (Digital workplace) – Digitalno radno mesto predstavlja personalizovano radno okruženje, opremljeno odgovarajućim sofverom i digitalnim uređajima, koji zaposlenom pružaju mogućnost veće fleksibilnosti u radu, efikasnijeg komuniciranja, lakšeg pristupa i deljenja znanje, te ukupno gledano, boljeg obavljanja posla.

Digitalno zdravlje (Digital health) – Digitalno zdravlje predstavlja koncept primene digitalnih tehnologija u zdravstvenoj zaštiti i shodno tome promene zdravstvenih procedura, ali i samog pristupa zdravstvenoj zaštiti. Reč je o širokom konceptu, koji obuhvata primenu: 1) različitih mobilnih aplikacija za zdravstvenu prevenciju, 2) nosivih uređaja i ugrađenih senzora u organizmu za praćenje određenih zdravstvenih pokazatelja, 3) robotizovanih alata za pomoć ili samostalno obavljanje hirurških intervencija, 4) digitalnih uređaja za dijagnostiku, 5) elektronskih zdravstvenih kartona, 6) veštačke inteligencije u analizi zdravstvenih pokazatelja pacijenata, itd.

Digitizacija (Digitization) – Digitizacija predstavlja proces prevođenja podataka i informacija iz analognog u digitalni oblik. Drugim rečima, procesom digitizacije se tekst, slike, video, zvuk i drugi formati podataka i informacija, prevode u digitalnu formu, kako bi mogli biti korišćeni pomoću elektronskih uređaja i softvera.

DIKW piramida (DIKW pyramid) – DIKW piramida, predstavlja hijerarhijski model, koji ima za cilj da prikaže odnos između podataka, informacija, znanja i mudrosti (eng. data, information, knowledge, wisdom – DIKW). Podatak se nalazi na dnu hijerarhije i definiše se kao činjenica u sirovoj i neorganizovanoj formi. Informacija, koja je stepenicu iznad u hijerarhiji, definiše se kao podatak ili više njih, koji su stavljeni u određeni kontekst i imaju značenje za korisnika. Znanje, kao još viši nivo hijerarhije, definiše se kao jedna ili više informacija, kojima se na osnovu iskustva i logičkog rezonovanja stiče sposobnost razumevanja situacija. Mudrost, koja se nalazi na vrhu hijerarhije, definiše kao sposobnost upotrebe znanja, kako bi se razumela svrha određenih pojava, predvideli budući događaji i donele ispravne odluke.

Direktni marketing (Direct marketing) – Direktni marketing predstavlja oblik promocije, gde se određeni proizvod ili usluga promoviše svakom potencijalnom kupcu ponaosob (telefonskim pozivom, tekstualnim porukama, imejlom, itd.).

Disruptivna inovacija (Disruptive innovation) – Disruptivne inovacije predstavljaju tip inovacija, koje imaju karakter drastičnog redefinisanja tržišta. Primeri ovog tipa inovacija su uvođenje proizvoda, usluga i poslovnih modela, kojima se stvara nova, do tad neiskazana potreba kod korisnika ili se postojeće potrebe korisnika mogu zadovoljavaju na znatno drugačiji način nego do tog trenutka.

Doseg u digitalnom marketingu (Reach in digital marketing) – Doseg u digitalnom marketingu pokazuje koliko ljudi je videlo određenu reklamu ili drugi sadržaj na internetu (post, video, sliku, itd.).

Dron (Drone) – Dron je bespilotna letelica koja može biti daljinski upravljana ili imati mogućnost samostalnog letenja pomoću softverski definisanog plana leta.

Dropšiping (Dropshipping) – Dropšiping je poslovni model, gde prodavac putem svoje internet platforme nudi na prodaju određene proizvode, koji inače nisu uskladišteni kod njega, već kod proizvođača ili veleprodavca. Nakon što dobije porudžbinu od kupca za neki od proizvoda, prodavac o tome obaveštava proizvođača ili veleprodavca, koji taj proizvod priprema i šalje na adresu kupca.

Društvena ekonomija (Social economy) – Društvena ekonomija predstavlja institucionalno okruženje i tržišni sistem u kojem posluju organizacije, koje su prvenstveno orijentisane ka stvaraju vrednosti za društvenu zajednicu. Reč je o organizacijama, koje ne stvaraju dobit, a ako je i stvaraju, ona biva reinvestirana u nove poslovne poduhvate, koji služe društvenim ciljevima. Primer organizacija iz oblasti društvene ekonomije su: udruženja građana za podršku lokalnoj zajednici, zadruge, fondacije, humanitarne organizacije, društvena preduzeća, itd.

Društveni kapital (Social capital) – Društveni kapital spada u neopipljive resurse organizacije i obuhvata vrednost međusobnih odnosa između zaposlenih. Drugim rečima, društveni kapital se odnosi na to u kojoj meri saradnja, druženje ili drugi oblici povezivanja zaposlenih, utiču na gradnju poverenja, inovativnost, proaktivnost, efikasnost i sveukupno, bolje organizacione performanse.

Društveno preduzetništvo (Social entrepreneurship) – Društveno preduzetništvo podrazumeva osnivanje organizacije, zasnovane na inovativnoj ideji, čiji je poslovni model orijentisan ka rešavanju određenog društvenog problema. Veličina ostvarenog profita nije primarno merilo uspeha ovih organizacija, već nivo doprinosa društvenoj zajednici. Primeri doprinosa društvenog preduzetništva mogu biti poboljšanje položaja ugroženih grupa, podizanje svesti o nasilju u porodici, zaštita životne sredine, itd.

Duboka mreža (Deep web) – Duboka mreža obuhvata one veb-sajtove, onlajn zajednice, interne mreže i slično, koje je nemoguće pronaći primenom standardnih internet pretraživača, budući da su namerno skrivene od njih ili im se može pristupiti samo pomoću posebne autorizacije.

Đ

Đini indeks (Gini index) – Đini indeks ili Đini koeficijent, nazvan po njegovom tvorcu, Koradu Điniju, pokazatelj je ekonomske nejednakosti u društvu, a najčešće se koristi za merenje nejednakosti raspodele dohotka. Pokazatelj može uzeti vrednost između 0 i 1, pri čemu vrednost 0, znači da svi građani određene zemlje imaju jednaki dohodak (potpuna jednakost), dok vrednost 1 znači da jedna osoba ostvaruje čitav dohodak u zemlji, a ostali ništa (potpuna nejednakost).

E

Eko turizam (Ecotourism) – Eko turizam predstavlja oblik turizma, koji podrazumeva putovanje na mesta sa osetljivom i zaštićenom životnom sredinom i lokalnom kulturom, pri čemu se akcenat stavlja na tzv. održivost putovanja, tj. minimalnom ekološkom i društvenom uticaju na posećeno mesto, kao i podizanju svesti o značaju životne sredine i domorodačkih zajednica, te pružanju finansijkog doprinosa njihovom očuvanju.

Ekološka taksa (Environmental tax) – Ekološka taksa, poznata i kao ekotaksa ili zelena taksa, predstavlja meru naplate određenog novčanog iznosa za one organizacije, koje svojim aktivnostima, procesima ili proizvodima nanose štetu životnoj sredini.

Ekološki / zeleni marketing (Environmental / green marketing) – Ekološki ili zeleni marketing predstavlja vid marketinga, gde se akcenat stavlja na: 1) kreiranje proizvoda i njihove ambalaže, čija proizvodnja ili upotreba ne zagađuje životnu sredinu, 2) promociju ekoloških proizvoda uz naglašavanje važnosti zaštite životne sredine, 3) distribuciju proizvoda, koja ne doprinosi zagađenju životne sredine.

Ekološki deficit (Ecological deficit) – Ekološki deficit predstavlja razliku između količine prirodnih resursa koje stanovništvo određenog regiona ili sveta troši u toku jedne godine i godišnjeg biokapaciteta, tj. količine prirodnih resursa pomenutog regiona ili sveta u celini koji mogu nastati ili obnoviti se u toku jedne godine.

Ekološki inženjering (Environmental engineering) – Ekološki inženjering predstavlja inženjersku disciplinu, koja se tiče, razvoja i primene opreme, sistema i infrastrukture, namenjene zaštiti i poboljšanju stanja životne sredine, kao i zaštiti ljudi od zagađenja i prirodnih nepogoda.

Ekološki menadžment (Environmental management) – Ekološki menadžment predstavlja naučnu disciplinu, ali i skup metoda, tehnika, pravila, procedura i principa, koji se tiču istraživanja, razvoja i primene sistema upravljanja organizacijom, koji je u skladu sa principima očuvanja životne sredine.

Ekološki otisak (Ecological footprint) – Ekološki otisak predstavlja meru, koja označava količinu prirodnih resursa koje stanovništvo određenog regiona ili sveta u celini troši za zadovoljenje svojih potreba, odnosno, u procesima stvaranja proizvoda i usluga, kao i vođenja postojećeg načina života.

Ekonometrija (Econometrics) – Ekonometrija predstavlja granu ekonomske nauke, koja se tiče primene statističkih metoda i matematičkog modelovanja u svrhu analize i razumevanja ekonomskih pojava, kao i predviđanja ekonomskih trendova na osnovu prikupljenih istorijskih podataka.

Ekonomija “guranja” i ekonomija “povlačenja” (Push economy & pull economy) - Ekonomija “guranja” i ekonomija “povlačenja”, predstavljaju dva koncepta poslovanja, sa dijametralno suprotnim pristupom promocije i prodaje svojih proizvoda. Naime, ekomonija “guranja” predstavlja tradicionalni pristup, gde su preduzeća, da bi prodala svoje proizvode, morala da plasiraju reklame, ne bi li one došle do ciljnih kupaca, koji bi se onda eventualno zainteresovali za ponuđene proizvode i kupili ih. Žargonskim rečnikom, preduzeća su morala da “gurnu” proizvode prema kupcima, kako bi ih ovi primetili i kupili. Ekonomija “povlačenja” je savremeni koncept, koji koristi prednosti digitalnih kanala promocije i prodaje. Prema ovom konceptu, preduzeća nisu usmerena ka tome da nađu kupce, već da budu pronađena od strane kupaca. Preduzeća bivaju pronađena na osnovu svojih aktivnosti na interentu, kao što je npr. objavljivanje sadržaja, koji je koristan potencijalnim kupcima ili primenom tehnika veb-sajt optimizacije. Takođe, preduzeća bivaju pronađena upravo od onih ljudi, čija su interesovanja povezana sa proizvodima preduzeća. Na taj način, kupac ima mogućnost da pronađe proizvode u skladu sa svojim potrebama i “povuče” ih ka sebi, tj. naruči ih u obimu, formi i na način koji mu odgovara.

Ekonomija deljenja (Sharing economy) – Ekonomija deljenja, poznata i pod nazivima ekonomija pristupa (access economy) i ekonomija saradnje (colaborative economy), podrazumeva ekonomske procese, koji se tiču zajedničkog korišćenja određenih dobara od strane više korisnika, bez naknade ili uz odgovarajuću naknadu. Ove transakcije se najčešće obavljaju putem odgovarajuće internet platforme, gde se direktno spajaju dve grupe korisnika i to oni, koji raspolažu određenim dobrom i oni, kojima je to dobro potrebno.

Ekonomija iznajmljivanja (Rental economy) – Ekonomija iznajmljivanja predstavlja ekonomske procese, gde pojedinci ili organizacije iznajmljuju određena dobra koja su im potrebna, umesto da ih kupuju.

Ekonomija na zahtev (On-demand economy) – Ekonomija na zahtev predstavlja ekonomske procese, koji se odvijaju uglavnom putem interneta, a odlikuje ih to što korisnik može naručiti i dobiti proizvod ili uslugu u svakom trenutku, odnosno na svoj zahtev.

Ekonomija obima (Economies of scale) – Ekonomija obima predstavlja način ostvarivanja troškovne efikasnosti u poslovanju, tako što sa povećanjem obima proizvodnje, dolazi do smanjenja troškova po jedinici proizvoda. Naime, svako preduzeće se u svom poslovanju susreće sa dva tipa troškova, fiksnim i varijabilnim. Nivo fiksnih troškova ostaje isti na nivou preduzeća, bez obzira na obim proizvodnje. Primer fiksnih troškova su troškovi mesečnog zakupa poslovnog prostora. S druge strane, varijabilni troškovi na nivou preduzeća se menjaju u zavisnosti od obima proizvodnje. Primer varijabilnih troškova su troškovi materijala za proizvodnju. Kada se zbir fiksnih i varijabilnih troškova na nivou preduzeća, podeli brojem proizvoda, koje preduzeće proizvodi, dobija se vrednost jediničnih troškova po proizvodu. Ekonomija obima podrazumeva da sa porastom obima proizvodnje, fiksni troškovi mogu biti raspoređeni na veći broj jedinica proizvoda, čime i jedinični troškovi po proizvodu bivaju manji.

Ekonomija podataka (Data economy) – Ekonomija podataka predstavlja tržišni sistem na kom posluje više tipova organizacija, uključenih u proces stvaranja, distribucije i upotrebe podataka u ekonomske svrhe. Organizacije koje posluju na ovom tržištu se mogu podeliti na: 1) organizacije koje prikupljaju podatke (npr. društvene mreže ili internet pretraživači, koji prikupljaju podatke o svojim korisnicima), 2) organizacije, koje analiziraju podatke i iz njih “izvlače” korisne informacije, 3) organizacije ili pojedinci, koji koriste pomenute podatke i informacije, najčešće kupujući ih od prethodno navedenih organizacija.

Ekonomija poklona (Gift economy) – Ekonomija poklona predstavlja ekonomske procese, gde se određeni proizvodi ili usluge poklanjaju, umesto da se za njih dobija direktna materijalna ili nematerijalna naknada.

Ekonomska politika (Economic Policy) – Ekonomska politika predstavlja skup mera, koje vlada određene zemlje usvaja, kako bi njima uticala na privredu, zarad ostvarivanja ekonomskih ciljeva.

Ekspertni sistem (Expert system) – Ekspertni sistem predstavlja računarski softver, koji se oslanja na veštačku inteligenciju, kako bi obavljao zadatke nalik stručnjacima (ekspertima) u određenoj oblasti. Ekspertni sistem poseduju veliku bazu znanja iz određene oblasti, kao i pravila upotrebe postojećih, ali i usvajanja novih znanja iz te oblasti. Na ovaj način, ekspertni sistem nastoji da imitira proces ljudskog razmišljanja i ponašanja, čime je u stanju da definiše predloge rešenja složenih problema, za čije rešavanje bi inače bilo potrebno angažovanje stručnjaka.

Električna vozila (Electric vehicles) – Električna vozila predstavljaju tip motornih vozila, koje u potpunosti pokreće električna energija uskladištena u litijum-jonskoj bateriji. Ovu bateriju je neophodno periodično ili po potrebi dopunjavati električnom energijom, priključivnjem vozila na sistem elektro-mreže.

Elektronska razmena podataka (Electronic Data Interchange - EDI) – Elektronska razmena podataka predstavlja koncept razmene podataka između računarskih sistema po unapred uspostavljenom standardu i bez ljudskog posredovanja.

Elektronska uprava (Electronic Government) – Elektronska uprava ili skraćeno eUprava predstavlja način rada organizacija javne uprave, gde one, putem interneta, pružaju usluge svojim korisnicima kao što su stanovništvo, preduzeća, druge organizacije javne uprave, itd.

Elektronski nos (Electronic nose) – Elektronski nos predstavlja elektronski uređaj, opremljen odgovarajućim senzorima, koji je u stanju da pomoću njih registruje i prepozna miris, kome je izložen. Drugi naziv za ovu vrstu tehnologije je mašinska ili veštačka olfakcija. Ovaj uređaj se najčešće koristi u svrhu utvrđivanja prisustva otrovnih gasova u određenoj sredini, kako bi se sprečilo izlaganje ljudi njihovom štetnom uticaju.

Elektronski potpis (Electronic signature) – Elektronski potpis predstavlja zamenu za fizički potpis kada se dokumenti razmenjuju elektronskim putem (npr. putem imejla). Elektronski potpis podrazumeva digitalne podatke u obliku jedinstvenih simbola, zvuka ili procesa, koji su pridodati određenom elektronskom dokumentu, kako bi označili da pošiljalac tog dokumenta ima nameru da ga potpiše.

Elektronsko poslovanje (Electronic business) – Elektronsko poslovanje ili e-poslovanje predstavlja obavljanje poslovnih aktivnosti putem interneta, intraneta ili ekstraneta. Neke od pomenutih aktivnosti mogu biti: 1) prodaja ili kupovina proizvoda putem internet platforme, 2) pružanje usluga korisnicima putem interneta, 3) elektronsko plaćanje, 4) komunikacija i saradnja između zaposlenih ili poslovnih partnera putem određenih interent aplikacija, 5) elektronsko upravljanje lancem snabdevanja, 6) praćenje odvijanja projekata putem digitalne platforme, itd.

Elektronsko učenje (Electronic learning) – Elektronsko učenje ili e-učenje se odnosi na sistem obrazovanja, zasnovan na internetu i korišćenju odgovarajućih elektronskih uređaja, poput računara, tableta, mobilnog telefona i slično. Neki od primera elektronskog učenja mogu biti: 1) emitovanje video snimaka sa predavanjima ili tutorijalima, 2) deljenje materijala za čitanje, 3) pohađanje kurseva putem video-poziva u realnom vremenu, itd.

Energetska efikasnost (Energy efficiency) – Energetska efikasnost predstavlja princip korišćenja energije, gde se kroz primenu odgovarajućih tehničkih i/ili građevinskih mera, kao i racionalnom potrošnjom, nastoji minimizovati korišćenje energije uz istovremeno zadovoljenje potreba korisnika za energijom. Primer primene mera energetske efikasnosti je postavljanje termoizolacije na spoljnim zidovima zgrade, kako bi se eliminisali gubici toplotne energije kroz zidove i time ostvarile uštede u potrošnji energije i poboljšali uslovi za boravak i rad ljudi u zgradi.

Energetska intenzivnost (Energy intensity) – Energetska intenzivnost je pokazatelj energetske efikasnosti određene ekonomije (grada, zemlje, kontinenta, itd.) i pokazuje koliko je primarne energije potrebno potrošiti kako bi se proizveo jedan dolar bruto društvenog proizvoda. Energetska intenzivnost se izračunava tako što se količina potrošene primarne energije u toku godine, podeli iznosom bruto društvenog proizvoda za tu godinu.

Energija iz otpada (Waste to energy) – Dobijanje energije iz otpada predstavlja proces proizvodnje električne i toplotne energije iz komunalnog otpada. Proces započinje najpre razvrstavanjem otpada, tj. izdvajanjem otpada, koji se može reciklirati, kao i onog koji je trajno neupotrebljiv. Preostali čvrsti otpad se sagoreva u pećima, čime se zagreva voda i nastaje vodena para. Ona se potom može koristiti u svojstvu toplotne energije ili za pokretanje turbina za proizvodnju električne energije.

Etika podataka (Data ethics) – Etika podatka obuhvata skup moralnih principa i vrednosti, koje se tiču stvaranja, prikupljanja, obrade, analize, deljenja i upotrebe podataka. Etikom podataka, definišu se pravila upravljanja podacima, tako da se ovim procesom poštuju ljudska prava i pruža doprinos razvoju društvene zajednice uz jasno definisanu odgovornost pojedinaca i organizacija, učesnika u procesu.

F

Fintek (FinTech) – Fintek predstavlja skraćenicu od termina Finansijska tehnologija (Financial technology) i odnosi se na primenu savremenih (najčešće digitalnih) tehnologija u finansijskim organizacijama, kako bi se pružanje finansijskih usluga učinilo automatizovanim, a samim tim i efikasnijim, pouzdanijim, sigurnijim i u većoj meri usaglašenim sa potrebama korisnika.

Fleš mob (Flash mob) – Fleš mob predstavlja performans, koji organizovana grupa ljudi izvodi na javnom mestu, pri čemu nekad učestvuju i slučajni prolaznici, a sve sa ciljem podizanja svesti o nekom proizvodu, usluzi, organizaciji, ideji ili problemu, na kreativan i zanimljiv način.

Fokus grupa (Focus group) – Fokus grupa predstavlja metodu istraživanja tržišta, koja funkcioniše tako što istraživači u istu prostoriju okupe grupu od 6 do 10 ljudi različitih karakteristika (pol, starost, rasa, društveni sloj, način života, itd.), koji treba da kroz odgavore na pitanja, ali i diskusiju, usmeravanu od strane moderatora, pruže mišljenje o određenom proizvodu, kompaniji, ličnosti, ideji i slično.

Freemium (Freemium) – Reč Freemium, kao kovanica nastala od engleskih reči free (besplatno) i premium (vrhunski), predstavlja cenovnu strategiju, koja podrazumeva da su neke od osnovnih funkcija određene internet platforme ili softvera besplatne, dok za naprednije funkcije treba platiti definisani iznos.

Frilenser (Freelancer) – Frilenser je termin koji se najčešće koristi, kako bi opisao osobu, stručnu u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, koja svoje usluge pruža honorarno različitim klijentima.

Front-end i bek-end razvoj (Front-end and back-end development) – Front-end i bek-end razvoj su pojmovi, koji se koriste u veb razvoju, tj. u procesu izrade veb-sajtova. Front end razvoj se odnosi na metode i tehnike programiranja onog dela veb-sajta, koji je neposredno vidljiv korisniku i sa kojim korisnik može da obavlja interakciju. Bek end razvoj se odnosi na skup metoda i tehnika programiranja, kojima se kreiraju procesi funkcionisanja određenog veb-sajta. Radi se o delu sajta, koji nije vidljiv korisniku, nalik motoru automobila, koji se nalazi ispod haube i pokreće automobil.

G

Gantogram (Gantt Chart) – Gantogram, nazvan po njegovom tvorcu, Henriju Gantu, predstavlja tip dijagrama, koji se koristi u upravljanju projektima, kako bi prikazao početak, trajanje i završetak određenih delova projekta, kao i njihovu međusobnu povezanost.

Gasovi “staklene bašte” (Greenhouse gas - GHG) – Gasovi “staklene bašte” su oni gasovi, prisutni u atmosferi, koji odbijaju toplotu emitovanu sa Zemljine površine, vraćajući je nazad, čime dolazi do dodatnog porasta temperature vazduha i Zemljine površine. Opisana pojava se naziva efektom “staklene bašte” i kao posledicu ima tzv. globalno zagrevanje, odnosno, porast prosečne temperature vazduha i Zemljine površine na nivou sveta. U gasove “staklene bašte” se ubrajaju ugljen-dioksid (CO2), metan (CO4), azot-suboksid (N2O), vodena para i fluorisani gasovi.

Gejmifikacija (Gamification) – Gejmifikacija predstavlja primenu elemenata igre u poslovnim aktivnostima, a najčešće u marketingu, gde se kroz razne vidove sakupljanja bodova, nadmetanja, osvajanja nagrada i slično, kupcima pruža poboljšano korisničko iskustvo. Takođe, na ovaj način se i kupci motivišu da uzmu učešća u određenim marketinškim kampanjama i povećava njihova svest o proizvodu.

Generacija bejbi-bumera (Baby boomers) – Generacijom bejbi bumera se u marketingu naziva generacija ljudi, rođenih u prvih dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata, tačnije od 1946. do 1964. godine.

Generacija X (Generation X) – Generacijom X se u marketingu naziva generacija ljudi, rođenih u periodu između 1965 i 1984. godine.

Generacija Y (Generation Y) – Generacija Y, poznatija pod nazivima Milenijumska generacija ili milenijalci, naziv je u marketingu za generaciju ljudi, rođenih u periodu od sredine 1980-ih, pa do kraja 1990-ih.

Generacija Z (Generation Z) – Generacijom Z se u marketingu naziva generacija ljudi, rođenih u periodu od kraja 1990-ih pa do 2010-ih.

Genetski inženjering (Genetic engineering) – Genetski inženjering predstavlja multidisciplinarnu naučnu oblast, kao i skup metoda i tehnika, koje imaju za cilj izmenu genetskih svojstava određenog organizma, kako bi u većoj meri odgovarao ljudskoj upotrebi.

Genomika (Genomics) – Genomika je relativno nova naučna disciplina, koja se bavi istraživanjem genoma. Preciznije, genomika se bavi primenom bioinformatike i molekularne biologije u procesu istraživanja strukture, funkcije, evolucije i mapiranja genoma. Genom predstavlja skup svih gena i DNK u organizmu. Za razliku od genetike, koja se tiče proučavanja načina prenošenja osobina sa prethodne generacije na narednu i često se bavi istraživanjem pojedinačnih gena, genomika se bavi istraživanjem celokupnog genetskog materijala u organizmu.

Gerila marketing (Guerilla marketing) – Gerila marketing predstavlja najčešće niskobudžetnu marketinšku taktiku, koja ne koristi masovne medije i zasniva se na nekonvencionalnom pristupu kreiranju i plasiranja reklama. Shodno tome, akcenat kod gerila marketinga je na privlačenju pažnje ljudi, koji potom prenose vest o reklami putem društvenih medija ili prepričavanjem. Primer gerila marketinga je kreiranje postera ili grafita, koji se na kreativan način uklapaju u ambijent i pritom prenose marketinšku poruku na originalan način.

Gig ekonomija (Gig economy) – Gig ekonomija predstavlja tržišni sistem, gde poslodavac (fizičko ili pravno lice) za određeni jednokratni posao unajmljuje radnike na određeno vreme, pri čemu se pronalaženje i povezivanje poslodavaca i potencijalno zainteresovanih radnika, najčešće obavlja putem odgovarajuće internet platforme.

Globalni indeks konkurentnosti (Global Competitiveness Index) – Globalni indeks konkurentnosti predstavlja pokazatelj konkurentnosti zemalja u savremenoj ekonomiji. Ovaj indeks, kreiran od strane Svetskog ekonomskog foruma, obuhvata veliki broj indikatora, koji mere faktore konkurentnosti za svaku od zemalja. Ovi faktori se tiču sledećih oblasti: opšte okruženje (institucije, infrastruktura, usvajanje ICT tehnologija, makroekonomska stabilnost), tržište (tržište proizvoda, tržište rada, finansijski sistem, veličina tržišta), ljudski kapital (zdravlje i veštine ljudi), inovacioni ekosistem (poslovna dinamika, inovaciona sposobnost).

GrinTek (GreenTech) – GrinTek kao skraćenica od Green Technology (Zelena Tehnologija) ima dvojako značenje: 1) odnosi se na tehnologiju, čijom primenom u procesu proizvodnje ili lancu snabdevanja ne nastaju negativni efekti po životnu sredinu, 2) odnosi se na tehnologiju, čijom primenom nastaju krajnji proizvodi, koji nisu štetni po životnu sredinu ili čak doprinese poboljšanju stanja životne sredine.

Grinvošing (Greenwashing) – Grinvošing je marketing praksa koju pojedine kompanije primenjuju kako bi kod kupaca, investitora i javnosti stvorile privid da je njihovo poslovanja usklađeno sa ciljevima očuvanja životne sredine, iako zapravo nije tako.

Gugl Edsens (Google AdSense) – Gugle Edsens predstavlja uslugu internet pretraživača Gugl i odnosi se na oglase, koji se pojavljuju na veb-sajtovima, a u skladu su sa interesovanjima korisnika, iskazanim na internetu. Oglasi, koji se pojavljuju, različiti su za svakog korisnika. Naime, na veb-sajtovima se pojavljuju upravo oni oglasi, za koje Gugl, na osnovu internet aktivnosti svakog pojedinačnog korisnika, zaključuje da su relevantni, tj. u skladu sa korisnikovim interesovanjima.

Gugl Edvords (Google AdWords) – Gugl Edvords predstavlja uslugu internet pretraživača Gugl, koju on pruža oglašivačima, tako što im omogućava da “zakupe” određenu reč i da onda kada internet korisnik ukuca tu reč u pretraživač, među rezultatima pretrage se pojavi i reklama upravo onog oglašivača, koji je tu reč “zakupio”.

H

Hakaton (Hackathon) – Hakaton predstavlja takmičenje, gde pojedinci ili timovi, sačinjeni najčešće od programera, ali i stručnjaka iz drugih oblasti (grafički dizajn, projektni menadžment, marketing, itd.) imaju zadatak da u predviđenom, relativno kratkom roku, pripreme softversko rešenje zadatog problema i potom ga prezentuju žiriju.

Haker (Hacker) – Haker je osoba, koja je u stanju da pomoću odgovarajućeg računarskog softvera ili programa, neovlašćeno pristupi informacijama u okviru računara ili računarskih mreža drugih osoba, organizacija ili država. Hakeri se dele na tri grupe: 1) hakeri “crnih šešira”, 2) hakeri “belih šešira” i 3) hakeri “sivih šešira”. Hakeri “crnih šešira” predstavljaju osobe, koji izvode sajber napade sa ciljem nanošenja štete računarima, informacionim sistemima i računarskim mrežama pojedinaca ili organizacija. Hakeri “belih šešira” predstavljaju osobe, koje sarađuju sa određenim organizacijama na poslovima sajber sigurnosti, tako što nastoje da pronađu mogućnosti za “upad” u njihove informacione sisteme i time ukažu na mesta gde je potrebno pojačati zaštitu. Hakeri “sivih šešira” predstavljaju osobe, koje neovlašćeno pristupaju informacionim sistemima drugih organizacija, ali za razliku od hakera “crnih šešira”, ne nanose štetu, već ukazuju na “ranjiva” mesta u sistemu zaštite. Za razliku od hakera “belih šešira”, ova vrsta hakera nije angažovana od strane određene organizacije na unapređenju zaštite svog informacionog sistema, već deluje samostalno i na svoju ruku.

Haptička tehnologija (Haptic technology) – Haptička tehnologija podrazumeva uređaje i softver, kojima se može upravljati dodirom i pokretima tela, a koji takođe pružaju povratne informacije, aktivirajući čulo dodira kod čoveka. Drugim rečima, uređaji ovog tipa reaguju na pokrete i dodir korisnika, pružajući mu osećaj stvarnog dodira određenih virtuelnih predmeta. Primena ove tehnologije je sve šira, a trenutno se koristi u upravljanju robotima, računarskim simulacijama, virtuelnoj stvarnosti, itd.

Hemoinformatika (Chemoinformatics) – Hemoinformatika predstavlja multidisciplinarnu naučnu oblast, koja podrazumeva primenu računarskog softvera, statističkih metoda i matematičkih modela u svrhu analize podataka i rešavanja problema iz oblasti hemije.

Hibridna vozila (Hybrid vehicles) – Hibridna vozila predstavljaju tip motornih vozila, koje pokreću tečna goriva i električna energija. Ova vozila funkcionišu tako što dok motor radi koristeći tečno gorivo, on istovremeno proizvodi električnu energiju, koja puni litijum-jonsku bateriju vozila, pa na taj način, vozilo nakon što potroši tečno gorivo, može nastaviti sa radom, koristeći električnu energiju.

Hiper-konkurencija (Hypercompetition) – Hiper-konkurencija predstavlja stanje na tržištu, gde se konkurenti veoma intenzivno nadmeću kako bi ostvarili i zadržali konkurentsku prednost.

Hroma ki (Chroma key) – Hroma ki predstavlja tehniku snimanja video materijala, gde se istovremeno preklapaju dva snimka, i to, prvi, koji se snima ispred tzv. zelenog ekrana (najčešće je u pitanju platno zelene boje) i drugi, koji se kasnije “ubacuje” u prvi snimak kao pozadina umesto pomenutog ekrana. Drugim rečima, primenom ove tehnike, moguće je snimiti realistične scene, pri čemu se izgled pozadine u snimku računarski naknadno dodaje. Zelena boja ekrana se najčešće koristi iz razloga što je ona najmanje slična boji ljudskog tena, te zbog toga, prilikom računarskog dodavanja pozadine u sceni, ne može doći do deformacija snimka, kao što je slučaj sa drugim bojama.

Hvatanje pokreta (Motion capture) – Hvatanje pokreta predstavlja jednu od tehnika kreiranja računarski generisanog videa. Ova tehnika podrazumeva najpre da se glumcima na telu postave senzori i odgovarajući uređaji, koji beleže oblik njihovih fizičkih pokreta. Nakon toga, glumci odigravaju zahtevanu scenu, pri čemu svi njihovi pokreti bivaju zabeleženi u vidu specifičnih podataka. Ovi podaci se potom ubacuju u softver, pomoću kojeg se kreiraju virtuelni likovi sa pokretima, zasnovanim na zabeleženim pokretima glumca. 

I

Ideacija (Ideation) – Ideacija predstavlja kreativni proces, koji služi definisanju što šireg skupa ideja za savladavanje određenog izazova, od kojih se kasnije bira jedna ili više najboljih.

Imerzivna tehnologija (Immersive technology) – Imerzivna tehnologija je širok pojam, koji se odnosi na skup različitih tehnologija (hardvera i softvera), kojima se kreira i korisnicima prikazuje stvarnost, koja je delimično ili u potpunosti virtuelna. U imerzivnu tehnologiju se ubrajaju proširena stvarnost (AR), veštačka stvarnost (VR), pomešana stvarnost (MR), 360̊ video, haptička tehnologija, itd.

Impresije u digitalnom marketingu (Impressions in digital marketing) – Digitalne impresije pokazuju koliko puta je određena reklama ili drugi sadržaj viđen na internetu. Digitalne impresije se razlikuju u odnosu na digitalni doseg, tako što one uzimaju u obzir ukupan broj viđanja, čak iako ista osoba pomenuti sadržaj gleda više puta, dok digitalni doseg pokazuje samo broj ljudi koji je video pomenuti sadržaj.

Indeks ljudskog razvoja (Human Development Index) – Indeks ljudskog razvoja je pokazatelj kvaliteta života ljudi u određenoj zemlji i sačinjen je od indikatora, koji se tiču zdravlja, školovanja i životnog standarda. Indeks može uzeti vrednost od 0 do 1, pri čemu veća vrednost indeksa za određenu zemlju znači da je kvalitet života u toj zemlji viši.

Indeks usvajanja digitalnih tehnologija (Digital Adoption Index) – Indeks usvajanja digitalnih tehnologija predstavlja pokazatelj mere u kojoj je određena zemlja spremna da aktivno primenjuje digitalne tehnologije. Vrednost ovog indeksa se izračunava na osnovu indikatora, kao što su: 1) procenat preduzeća u zemlji, koja imaju veb-sajt, 2) broj sigurnih servera, 3) brzina preuzimanja sadržaja sa interneta, 4) pristup internetu od kuće, 5) pristup mobilnom internetu, 6) obim pružanja javnih usluga putem interneta, itd.

Influenser (Influencer) – Influenser je osoba, koja ima sposobnost da utiče na ljude da kupe određeni proizvod ili uslugu, tako što ga promoviše ili preporučuje putem društvenih mreža.

Informacioni sistem (Information system) – Informacioni sistem predstavlja skup međusobno povezanih i uzajamno delujućih elemenata (hardvera i softvera), kojima se prikupljaju, skladište i obrađuju podaci i potom kreiraju informacije i znanje, koje se stavlja na raspolaganje korisnicima.

Inicijalna javna ponuda (Initial public offering – IPO) – Inicijalna javna ponuda predstavlja prvo emitovanje akcija određenog preduzeća i njihovu ponudu na berzi, čime emitovani broj akcija postaje dostupan investitorima za kupovinu. Na taj način, preduzeće postaje akcionarsko društvo, a pojedinci i organizacije, koji poseduju akcije preduzeća, postaju suvlasnici istog (akcionari).

Inkrementalna inovacija (Incremental innovation) – Inkrementalne inovacije su tip inovacija, koje predstavljaju mala poboljšanja u okviru postojećih proizvoda, usluga, procesa ili poslovnog modela.

Inovacioni ekosistem (Innovation ecosystem) – Inovacioni ekosistem određene zemlje ili regiona predstavlja sistem koji čine organizacije i pojedinci uključeni u stvaranje i realizaciju novih ideja. Inovacioni ekosistem najčešće čine univerziteti i instituti, vlada, korporacije, preduzetnici, investitori, mentori, preduzetnički inkubatori i akceleratori, fondacije, mediji, itd.

Institucionalni preduzetni kapital (Venture capital) – Institucionalni preduzetni kapital predstavlja sredstva, koja investitori u vidu pravnih lica (preduzeća, investicione banke, fondovi, itd.) ulažu u početnička preduzeća (startape) za koja veruju da će na dugi rok biti uspešna i doneti im dobit.

Integrisani sistem menadžmenta (Integrated management system) – Integrisani sistem menadžmenta predstavlja skup međusobno povezanih sistema upravljanja različitim aspektima rada organizacije. Drugim rečima, integrisani sistem menadžmenta predstavlja okvir, koji služi kako bi se upravljanje svim sistemima, procesima i aktivnostima u organizaciji objedinilo i usmerilo ka zajedničkim ciljevima. Integrisani sistem menadžmenta može obuhvatati sledeće sisteme upravljanja u organizaciji: 1) sistem upravljanja kvalitetom, 2) sistem upravljanja zaštitom životne sredine, 3) sistem upravljanja bezbednošću na radu, 4) sistem upravljanja zaštitom informacija, 5) sistem upravljanja energijom, itd.

Intelektualni kapital (Intellectual capital) – Intelektualni kapital određene organizacije predstavlja skup svih njenih neopipljivih resursa, koji se tiču znanja, iskustva i sposobnosti zaposlenih, kao i informacija o poslovnom okruženju, te definisanih procesa, kojima se znanje i informacije mogu pretvoriti u realnu vrednost.

Internet kolačići (Internet cookies) – Internet kolačići predstavljaju male tekstualne fajlove, koji su kreirani od strane veb-sajta, poslati i potom uskladišteni na računarima svojih posetilaca, kako bi ih pomenuti veb-sajt zapamtio i zatim pratio njihove preferencije u pogledu korišćenja interneta.

Internet mim (Internet meme) – Internet mim predstavlja sliku, video ili animaciju, koja se zasniva na određenoj tematici (šablonu) i sadrži odgovarajući kratki tekst, najčešće humorističkog ili satiričnog karaktera. Internet korisnici dele mimove između sebe, a takođe kreiraju i svoje mimove, koristeći već postojeće šablone, ali uz drugačiji tekst.

Internet platforma (Internet platform) – Internet ili online platforma predstavlja veb-sajt ili mobilnu aplikaciju, pomoću koje različite grupe korisnika mogu stupiti u kontakt jedna sa drugom i obaviti određenu ekonomsku transakciju ili drugi vid društvene interakcije. Postoje brojni primeri internet platformi u različitim oblastima, a jedan od njih su sajtovi i aplikacije, koje se tiču spajanja profesora, koji drže privatne časove i učenika, kojima su privatni časovi potrebni.

“Internet stvari” (Internet of things – IoT) – “Internet stvari” predstavlja mrežu uređaja sa ugrađenom tehnologijom, pomoću koje je moguće, putem interneta, vršiti uvid u stanje uređaja, kao i obavljati komunikaciju i interakciju sa tim uređajima. Pod ovim pojmom se uglavnom misli na uređaje, koji po svojim istorijskim karaktersitikama nisu predviđeni za povezivanje putem interneta (kućni aparati, industrijske mašine, vozila, itd.).

“Internet svega” (Internet of everything – IoE) – “Internet svega” podrazumeva stvaranja inteligentne mreže ljudi, procesa, uređaja i podataka. Ovaj koncept predstavlja proširenje koncepta “interneta stvari”, tako što osim međusobnog povezivanja uređaja i mašina, uključuje i međusobno povezivanje ljudi, pretvaranje podataka u korisne informacije i znanje, te poboljšanje procesa kroz unapređeni tok informacija.

Internet, Intranet, Ekstranet (Internet, Intranet, Extranet) – Internet predstavlja globalnu otvorenu mrežu računara, servera, “pametnih” uređaja i druge opreme, koja putem standardizovanih protokola (TCP/IP), omogućava virtuelno povezivanje ljudi, organizacija i mašina. Intranet predstavlja zatvorenu mrežu računara, servera, “pametnih” uređaja i druge opreme, koja je namenjena virtuelnom povezivanju ljudi, isključivo u okviru određene organizacije ili grupe. Ekstranet predstavlja vid intraneta, odnosno delimično zatvorenu mrežu, gde je pojedinim spoljnim korisnicima, kao što su dobavljači, korisnici, poslovni partneri i slično, dozvoljen pristup nekim delovima mreže.

Investicioni fond (Investment fund) – Investicioni fond je organizacija, koja prikuplja sredstva pojedinačnih investitora (ulagača) i potom prikupljena sredstva ulaže u hartije od vrednosti, projekte, startape i druge poslovne poduhvate.

Inženjerstvo podataka (Data engineering) – Inženjerstvo podataka predstavlja oblast nauke o podacima, koja se tiče prikupljanja i objedinjavanja podataka iz različitih izvora, “prečišćavanja” podataka (odbacivanja onih podataka, koji nisu trenutno potrebni), validacije (provere pouzdanosti) podataka i na kraju, strukturiranja podataka (organizovanja podataka na način, pogodan za dalju analizu i primenu).  

IP adresa (IP address) – IP adresa je skraćenica od “adresa internet protokola” i predstavlja jedinstveni broj, dodeljen svakom računaru, ali i štampaču, mrežnom prekidaču, ruteru i drugim uređajima prikačenim na internet. IP adresa služi kako bi se uređaji na internetu identifikovali i kako bi se omogućila komunikacija između njih putem interneta.

ISO standardi (ISO standards) – ISO standardi predstavljaju dokumente, kreirane i objavljene od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (International standardization organization) u kojima su sadržani zahtevi, specifikacije i uputstva, koja pomažu organizaciji u upravljanju brojnim aspektima svog rada i čijom doslednom primenom se može osigurati da materijali, procesi, proizvodi ili usluge ispune svoju namenu. Drugim rečima, ISO standardi predstavljaju okvir za upravljanje kvalitetom u organizaciji, tj. okvirna pravila o načinu rada, kako bi njeni proizvodi i usluge bili stvoreni efikasno, a uz to i zadovoljili zahteve korisnika.

IT infrastruktura (IT infrastructure) – IT infrastruktura predstavlja skup računarske opreme, softvera i spoljnih računarskih usluga, koji određena organizacija koristi za potrebe obavljanja svog posla.

Izjava o misiji (Mission statement) – Izjava o misiji predstavlja opis svrhe postojanja određene organizacije, tj. razloga zašto se ona bavi svojim poslom. Iako izjava o misiji ne treba da bude predugačka, u okviru nje, treba se dotaći opisa posla, kojim se organizacija bavi, opštih ciljeva koje želi da ostvari, vrednosti koje neguje, jedinstvenosti u odnosu na svoje konkurente i primarnih kupaca ili klijenata.

Izjava o viziji (Vision statement) – Izjava o viziji predstavlja opis idealne budućnosti organizacije, tj. onoga što organizacija teži da dostigne svojim radom. Vizija ne predstavlja konkretan i merljiv cilj, već sliku budućnosti, koja treba da deluje inspirativno i motivišuće za zaposlene u organizaciji.

Izlazna strategija (Exit strategy) – Izlazna strategija predstavlja način kako određena organizacija može da napusti određeni posao ili investiciju uz maksimizaciju dobiti ili minimizaciju gubitaka.

K

Kaizen (Kaizen) – Kaizen je termin, koji u prevodu sa japanskog znači “promena na bolje” i odnosi se na filozofiju stalnih poboljšanja poslovnih procesa u organizaciji. U okviru Kaizen filozofije, u organizaciji se neguje spremnost ka stvaranju i prihvatanju promena, a zaposleni se podstiču da osmišljavaju i sprovode poboljšanja poslovnih procesa u koje su uključeni. Ovakav pristup poslovanju i radu, ima za cilj da postepeno dovede do poboljšanja produktivnosti u svim delovima organizacije.

Kastomizacija (Customization) – Kastomizacija u marketingu predstavlja proces stvaranja proizvoda i pružanja usluga, koje kupac/klijent može prilagoditi svojim preferencijama. Drugim rečima, proizvod ili usluga koju organizacija prodaje ili pruža kupcu/klijentu, odlikuje se fleksibilnošću u pogledu toga da je svako od njih može samostalno prilagođavati, kako bi zadovoljio svoje zahteve.

Kibernetika (Cybernetics) – Kibernetika u kontekstu tehnologije predstavlja naučnu oblast, koja se bavi istraživanjem i primenom načina upravljanja tehnološkim sistemima (mašinama, uređajima, računarskim sistemima, itd), koristeći principe funkcionisanja ljudi i životinja. Jedan od osnovnih principa kibernetike je postojanje povratne veze u sistemu. Naime, svaka akcija određenog živog bića izaziva reakciju okruženja, koja biva zabeležena čulima i potom preneta mozgu putem nervnog sistema. U skladu sa primljenom informacijom, mozak šalje komandu kroz nervni sistem o narednoj aktivnosti organizma. Opisani princip komunikacije je osnova za kreiranje složenih robota i mašina, koji su u stanju da obavljaju brojne aktivnosti umesto ljudi.

Kju-ar kod (QR code) – Kju-ar kod, skraćeno od eng. “Quick Response code”, predstavlja dvodimenzionalni bar kod, koji se sastoji od jedinstvene kombinacije crnih i belih kvadratića, gde je sadržana određena informacija (npr. podaci o proizvodu) i koja može korisniku postati vidljiva, nakon što se kju-ar kod sa proizvoda skenira mobilnim telefonom, pomoću posebne aplikacije.

Klikbejt (Clickbait) – Klikbejt (mamac za klikove) je termin koji se korsti u elektronskom oglašavanju i novinarstvu, kojim se opisuje linkovani naziv oglasa ili naslov članka, koji je najčešće napisan na senzacionalistički način s ciljem da privuče pažnju korisnika i navede ga da klikne na link i pročita ili pogleda sadržaj oglasa ili članka.

Ključna reč – internet pretraga (Keyword – interent search) – Ključna reč u kontekstu internet pretrage predstavlja reč ili frazu, koju interent korisnik unosi u internet pretraživač i tom prilikom dobija rezultate pretrage u vidu liste veb-sajtova, povezanih sa prethodno pomenutom rečju ili frazom. Ključne reči su važan alat veb-sajt optimizacije, budući da postavljanje ključnih reči na važnim mestima određenog veb-sajta, omogućava da se pomenuti veb-sajt bolje pozicionira na listi rezultata internet pretrage.

Ključni indikatori performansi (Key Performance Indicators – KPI) – Ključni indikatori performansi predstavljaju pokazatelje, kojima se meri uspešnost rada čitave organizacije, pojedinih njenih delova ili pojedinačnih aktivnosti i projekata.

Kognitivno računarstvo (Cognitive computing) – Kognitivno računarstvo predstavlja oblast računarstva, koja se bavi razvojem i primenom algoritama, koji imaju za cilj samostalno prikupljanje informacija iz spoljnog okruženja, njihovu obradu i analizu, te na osnovu toga, definisanje rešenja složenih problema, čija karakteristika je prisustvo brzih i čestih promena. Naime, kada su ljudi suočeni sa određenim problemom, pri čemu se uslovi, koji na njega utiču često i brzo menjaju, neophodno je stalno prilagođavati pristup rešavanju, a neretko čak i same ciljeve, koji se žele postići rešavanjem pomenutog problema. Kognitivno računarstvo nastoji da imitira upravo ovaj aspekt ljudskog razmišljavanja, time što se metodama mašinskog učenja i veštačke inteligencije kreiraju algoritmi, koji se samostalno prilagođavaju promenama uslova i kreiraju rešenja problema u skladu sa razvojem situacije.

Kolegijalno pozajmljivanje (Peer to peer lending / Social lending) – Kolegijalno pozajmljivanje predstavlja oblik finansiranja poslovnih poduhvata, tako što se potrebna sredstva prikupljaju u vidu pozajmica od pojedinaca, koji bez posredstva banke pozajmljuju svoj novac uz određenu kamatu, pri čemu se ovaj proces često odvija i preko određenih internet platformi.

Konkurentska prednost (Competitive advantage) – Konkurentska prednost predstavlja jednu ili više karakteristika, po kojima se određena organizacija na pozitivan način izdvaja u očima kupaca u odnosu na svoje konkurente. Primeri konkurentske prednosti mogu biti atraktivan dizajn proizvoda, povoljna cena proizvoda, široka prodajna mreža, mogućnost dostave na kućnu adresu, itd.

Kopirajting (Copywriting) – Kopirajting predstavlja aktivnost pisanja promotivnih tekstova, različitih formi i sadržaja, koji se plasiraju najčešće putem digitalnih medija i štampe. Kopirajtingom se smatra i pisanje reklamnih poruka, koje se plasiraju i putem drugih marketinških kanala, kao što su bilbordi, autobusi, plakati, itd.

Korporativna društvena odgovornost (Corporate social responsibility – CSR) – Korporativna društvena odgovornost predstavlja koncept, prema kome preduzeća dobrovoljno u svoje poslovanje integrišu načela stvaranja koristi za društvenu zajednicu u kojoj posluju. Prema ovom konceptu, preduzeća nastoje da pomažu društvenoj zajednici u skladu sa njenim potrebama. Primeri aktivnosti preduzeća, koje spadaju u korporativnu društvenu odgovornost su: 1) davanje sredstava u humanitarne svrhe, 2) smanjenje emisije ugljen dioksida u procesu proizvodnje, 3) prestanak upotrebe plastične ambalaže, 4) proizvodnja od recikliranih materijala, 5) podrška projektima održivog razvoja, 6) volontiranje zaposlenih u dobrotvornim akcijama, 7) zapošljavanje osoba iz osetljivih grupa, 8) podrška samohranim majkama ili roditeljima sa malom decom, zaposlenim u preduzeću, itd.

Korporativno preduzetništvo (Corporate entrepreneurship) – Korporativno preduzetništvo predstavlja koncept razvoja novih ideja i mogućnosti za razvoj poslovanja u okviru već postojećih organizacija.

Korporativno pripajanje (Corporate acquisition) – Korporativno pripajanje (sinonimi su i korporativna akvizicija ili preuzimanje) predstavlja proces, gde jedno preduzeće kupuje (preuzima) drugo.

Kovorking prostor (Coworking space) – Kovorking prostor predstavlja poslovni prostor, koji zajednički koristi više nezavisnih organizacija ili pojedinaca, pri čemu je reč o otvorenom prostoru, gde postoji neformalna komunikacija između korisnika, ali i razmena ideja. Zbog ovoga se kovorking prostor ne smatra samo običnim prostorom za rad, već mestom koje afirmiše kreativnost i saradnju.

Kreativna ekonomija (Creative economy) – Kreativna ekonomija podrazumeva ekonomske procese, koji u svojoj osnovi imaju različite vidove kreativnog i umetničkog stvaralaštva, kao što su izdavaštvo, štampani mediji, grafička delatnost, IT i razvoj softvera, oglašavanje, muzička i filmska industrija, dizajn, radio i televizija, moda, stari zanati, izvođačke umetnosti, arhitektura, itd.

Kreiranje zajedničke vrednosti (Creating Shared Value - CSV) – Stvaranje zajedničke vrednosti predstavlja način poslovanja, gde organizacije nastoje da pronađu takve poslovne mogućnosti, koje će im omogućiti da maksimizuju poslovne rezultate, a da istovremeno doprinesu i rešavanju određenog društvenog problema.

Kripto valute (Cryptocurrencies) – Kripto valute predstavljaju digitalne (virtuelne) valute, koje, za razliku od tradicionalnih valuta, ne izdaje centralna banka određene zemlje ili unije zemalja, već nastaju u decentralizovanom sistemu umreženih računara, učesnika u blokčejn procesima.

Kvantna biologija (Quantum biology) – Kvantna biologija predstavlja naučnu disciplinu, koja nastoji da objasni pojave u prirodi, primenom teorije kvantne mehanike. Naime, ovom teorijom se objašnjavaju svojstva molekula, atoma, subatomskih čestica i slično, kao i interakcije između njih. Kvantnom biologijom, nastoje se iskoristiti prednosti teorije kvantne mehanike, kako bi se proučavali biološki procesi, značajni za život organizama, poput fotosinteze, disanja, vida, mirisa, katalize i slično.

Kvantno računarstvo (Quantum computing) – Kvantno računarstvo predstavlja koncept razvoja nove vrste računara, koji će zahvaljujući načinu rada, zasnovanom na tzv. kubitima (kvantna superpozicija cifara 0 i 1), biti u stanju da za mnogo kraće vreme obavljaju znatno složenije operacije u odnosu na standardne računare, zasnovane na bitima (nizovi cifara 0 i 1).

L

Lanac vrednosti (Value chain) – Lanac vrednosti predstavlja skup aktivnosti, koje organizacija obavlja kako bi svom kupcu ili klijentu isporučila proizvod ili uslugu, koja za njega ima određenu vrednost. Analiza lanca vrednosti predstavlja metodu koja služi kako bi se utvrdilo koje sve aktivnosti organizacija obavlja, kako bi kupcu ili klijentu isporučila proizvod ili uslugu koju smatra vrednom. Cilj ove analize je uočavanje i ispravljanje nedostataka u radu, kao i izbacivanja suvišnih aktivnosti iz lanca, kako bi se postigla što veća vrednost proizvoda ili usluge uz što niže troškove.

Lean metodologija (Lean methodology) – Lean predstavlja poslovnu metodologiju, koja je orijentisana ka smanjenju otpada u poslovnim procesima i stvaranju veće vrednosti za korisnike organizacije. Pod otpadom se u ovom kontekstu smatraju aktivnosti, vreme, materijal i drugo što stvara trošak, a ne doprinosi stvaranju vrednosti za korisnika. Kroz promovisanje stalnih poboljšanja i uvažavanje mišljenja svih zaposlenih u organizaciji, nastoje se pronaći aktivnosti, koje ne doprinose stvaranju vrednosti za korisnike, kako bi se eliminisale iz poslovnih procesa i time pomenuti procesi učinili efikasnijim.

Lj

Ljudski kapital (Human capital) – Ljudski kapital spada u neopipljive resurse organizacije i obuhvata osobine zaposlenih u pogledu njihovog obrazovanja, veština, iskustva, inteligencije, zdravlja, fizičke sposobnosti, tačnosti, lojalnosti i slično.

Ljudsko proširivanje (Human augmentation) – Ljudsko proširivanje, u literaturi poznato i kao Čovek 2.0 (Human 2.0), predstavlja tehnologiju, kojom se proširuju kognitivne i fizičke mogućnosti čoveka. Jedan od primera ove tehnologije su različiti prostetički dodaci, pomoću kojih je moguće podizanje većeg tereta ili lakšeg kretanja. Tehnologija ljudskog proširivanja trenutno pronalazi primenu među radnicima, koji obavljaju teške fizičke poslove, ali i među ljudima sa invaliditetom.

M

M2M tehnologija (M2M technology) – M2M ili machine-to-machine tehnologija se odnosi na tehnologiju, koja omogućava umreženim mašinama da međusobno razmenjuju informacije i sprovode određene aktivnosti, samostalno, bez uticaja ljudi.

Marketing analitika (Marketing analytics) – Marketing analitika obuhvata metode i tehnike za prikupljanje, obradu i analizu podataka, kako bi se uočili šabloni i trendovi u ponašanju kupaca i potom predvidele njihove želje i potrebe. Takođe, marketing analitikom se prate i procenjuju pokazatelji uspešnosti preduzetih marketinških aktivnosti, na osnovu čega je moguće eventualno preduzeti odgovarajuće aktivnosti za poboljšanje.

Marketing putem preporuka (Referral marketing) – Marketing putem preporuka predstavlja način promovisanja proizvoda ili usluga, pri čemu se informacije o njima šire “od usta do usta”, tj. aktuelni korisnici preporučuju proizvod ili uslugu svojim prijateljima (potencijalnim korisnicima).

Mašinsko učenje (Machine learning) – Mašinsko učenje podrazumeva razvoj i primenu algoritama, koji omogućavaju računarima da, automatski i bez ljudskog posredovanja, prikupljaju i obrađuju podatke, te kreiraju odgovarajuće informacije od značaja za korisnike.

Masovna podrška (Crowdsourcing) – Masovna podrška se odnosi na proces prikupljanja različitih oblika podrške ili pomoći (usluge, podaci, ideje, sredstva, itd.) od strane veće grupe ljudi, pri čemu se čitav proces najčešće obavlja putem odgovarajuće internet platforme.

Masovni rad (Crowdworking) – Masovni rad predstavlja model organizovanja određenog posla (najčešće u oblasti računarstva), gde veliki broj ljudi, koordinisanih putem interneta, obavlja po jedan, relativno mali, deo pomenutog posla. Najčešće je reč o ponavljajućim i relativno jednostavnim zadacima, za koje je dovoljan osnovni nivo računarske pismenosti. Primeri takvih zadataka su unos podataka u bazu, transkripcija audio i video snimaka, testiranje softvera, itd.

Masovno finansiranje (Crowdfunding) – Masovno finansiranje predstavlja model finansiranja određenog projekta, startapa ili druge poslovne inicijative, gde se potrebna sredstva prikupljaju putem internet platforme, pri čemu postoji veći broj donatora ili investitora koji ulažu relativno male iznose.

Masovno investiranje (Crowdinvesting) – Masovno investiranje predstavlja oblik masovnog finansiranja, gde se sredstva za pokretanje ili razvoj određenog startapa prikupljaju, tako što se, putem internet platforme, većem broju investitora pruža mogućnost da ulože svoja sredstva i zauzvrat dobiju odgovarajući udeo u startapu.

Matematičko programiranje (Mathematical programming) – Matematičko programiranje predstavlja proces kreiranja i primene matematičkih modela u svrhu optimizacije, tj. pronalaženja najboljih rešenja u uslovima ograničenih resursa, kao i drugih zahteva. Matematički model predstavlja uprošćenu sliku određene realne situacije, gde su odnosi između elemenata prikazani matematičkim relacijama.

Matične ćelije (Stem cells) – Matične ćelije su tip ćelija koje još uvek nisu predodređene za obavljanje određenih funkcija u organizmu. Stoga, matične ćelije predstavljaju “sirovi materijal” od kog tokom razvoja fetusa nastaju unutrašnji organi, koža, kosti, itd. Matične ćelije imaju važnu ulogu u regenerativnoj medicini, jer mogu biti veštački izmenjene tako da stvaraju novo tkivo, kojim bi se zamenilo oštećeno.

Mehatronika (Mechatronics) – Mehatronika predstavlja tehnološku oblast, koja je nastala kao spoj mašinstva, elektrotehnike i informaciono komunikacionih tehnologija, a u cilju sveobuhvatnog razumevanja i primene znanja, neophodnih za projektovanje i izradu savremenih sofisticiranih uređaja, mašina i složenih tehnoloških sistema.

Menadžment informacioni sistem – MIS (Management information system – MIS) – Menadžment informacioni sistem predstavlja računarski sistem, kojim se prikupljaju informacije iz različitih delova organizacije, kao i iz njenog poslovnog okruženja u centralizovanu bazu podataka. Organizacija koristi ovu bazu kako bi kreirala izveštaje, neophodne za pripremu i donošenje strateških odluka. Sistemi za poslovno planiranje resursa (ERP), ali i drugi analitički sistemi i alati, deo su menadžment informacionog sistema organizacije. U savremenom digitalnom dobu, MIS se smatra “kičmom” organizacije, budući da se ovim sistemom vrši prikupljanje, protok i analiza informacija, neophodnih za njeno funkcionisanje.

Menadžment onlajn zajednice (Community management) – Menadžment onlajn zajednice predstavlja skup aktivnosti, koji se odnosi na kreiranje i sprovođenje strategije promocije određenog brenda putem društvenih mreža sa ciljem stvaranja zainteresovanosti za pomenuti brend. Korisnici društvenih mreža se u ovom kontekstu nazivaju onlajn zajednicom. Neke od aktivnosti menadžmenta onlajn zajednicom obuhvataju: kreiranje i postavljanje sadržaja na društvenim mrežama, razne vidove interakcija sa korisnicima, analizu interesovanja korisnika, itd.

Merdžer (Merger) – Merdžer predstavlja dogovoreno spajanje dva preduzeća, koja su najčešće približno iste veličine.

Meta podaci (Metadata) – Meta podaci predstavljaju podatke koji se koriste u svrhu opisa, klasifikacije i strukturiranja skupova podataka. Primer meta podataka su nazivi redova ili kolona u tabelama.

Metaverzum (Metaverse) – Metaverzum je virtuelno okruženje u kojem korisnik pomoću tehnologije virtuelne stvarnosti može obavljati interakciju sa drugim korisnicima, kao i sa virtuelno kreiranim entitetima.

Midlver (Middleware) – Midlver predstavlja softver koji se nalazi između aplikativnog softvera i operativnog sistema (eng. middle – sredina). Uloga midlvera je da međusobno povezuje različite distribuirane aplikativne softvere i baze podataka, kako bi se omogućila komunikacija i razmena podataka između njih.

Mobing na radnom mestu (Workplace mobbing) – Mobing na radnom mestu obuhvata različite vidove sistematskog emocionalnog i psihološkog maltretiranja zaposlenog od strane pretpostavljenih ili grupe kolega. Pod ovim pojmom se najčešće podrazumevaju agresivno i nepristojno verbalno ophođenje, ogovaranje, podsmevanje, izbegavanje, ignorisanje, kao i drugi vidovi ponašanja, koji izazivaju osećaj uznemirenosti i/ili poniženosti.

Model podataka (Data model) – Model podataka predstavja način na koji su podaci organizovani u okviru baze podataka. Drugim rečima, modelom podataka se precizira struktura, kao i relacije između podataka u bazi, kako bi se mogli lakše upotrebiti.

Mračna mreža (Dark web) – Mračna mreža predstavlja deo duboke mreže, koja obuhvata veb-sajtove, onlajn zajednice i slično, koje su namerno skrivene od internet pretraživača, te im se može pristupiti samo pomoću posebnog softvera ili autorizacije. Mračna mreža se najčešće koristi za određene kriminalne aktivnosti.

Mrežni marketing (Multi-level marketing) – Mrežni marketing predstavlja model prodaje, zasnovan na mreži pojedinačnih distributera, koji obavljaju direktnu prodaju (npr. od vrata do vrata ili putem ličnih kontakata). Pomenuti distributeri mogu samostalno da prodaju određeni proizvod, ali istovremeno mogu i da regrutuju nove distributere, čijim radom će upravljati. Pojedinačni distributer ostvaruje proviziju od proizvoda koje je samostalno prodao, ali ostvaruje i proviziju od proizvoda koje su prodali distributeri, koje je prethodno on regrutovao. Na ovaj način se stvara hijerarhija u vidu više nivoa distributera, pri čemu svako od njih ima mogućnost formiranja sopstvene mreže distributera i time uvećanja svoje zarade.

N

Nanotehnologija (Nanotechnology) – Nanotehnologija predstavlja oblast nauke i tehnologije, koja se bavi radom sa materijom na njenom atomskom ili molekularnom nivou, odnosno, razvojem i primenom čestica ili proizvoda, veličine od 1 do 100 nanometara.

Nauka o podacima (Data science) – Nauka o podacima predstavlja naučnu disciplinu, koja se tiče razvoja i primene metoda i tehnika, koje imaju za cilj pronalaženje korisnih informacija i znanja u skupovima strukturiranih ili nestrukturiranih podataka.

Neobanka (Neobank) – Neobanke, poznate i pod nazivom onlajn banke ili digitalne banke, su tehnološka preduzeća koja pružaju usluge bankarstva putem mobilnih internet platformi. Za razliku od tradicionalnih banaka, neobanke kompletno poslovanje obavljaju putem interneta. Neobanke su obično usredsređene na uži asortiman usluga u odnosu na tradicionalne banke, ali zato pružaju uslugu koja je u potpunosti prilagođena potrebama pojedinačnog korisnika.

Neto sadašnja vrednost (Net present value) – Neto sadašnja vrednost predstavlja razliku između serije budućih finansijskih priliva i odliva, svedenih na sadašnju vrednost primenom metode diskontovanja. Diskontovanje predstavlja metodu, kojom se budući prilivi i/ili odlivi, posebnom formulom, svode na sadašnju vrednost, kako bi se uzela u obzir činjenica da investitori smatraju vrednijim one prilive i odlive, koji su bliže sadašnjosti nego daleko u budućnosti.

Neuronauka (Neuroscience) – Neuronauka predstavlja multidisciplinarnu naučnu oblast, koja se bavi istraživanjem nervnog sistema, kombinujući znanja iz oblasti molekularne biologije, psihilogije, fiziologije, matematičkog modelovanja i slično.

Nezamenljivi token – NFT (Non-fungible token – NFT) – Nezamenljivi token je primer digitalne imovine (slika, video, pesma, itd.) koji je jedinstven i autentičan poput umetničkih dela. Nezamenljivi token može da se čuva, prodaje i razmenjuje putem blokčejn tehnologije.

Nosiva tehnologija (Wearable technology – Wearables) – Nosiva tehnologija obuhvata širok spektar pametnih elektronskih uređaja, koji se mogu nositi kao modni detalji ili dodaci u određenim ljudskim aktivnostima, ali mogu biti i ugrađeni ispod kože. Primeri nosive tehnologije su: 1) pametni satovi, naočare, narukvice i prstenje, 2) merači određenih zdravstvenih funkcija, 3) senzori u odeći, koji mere fizičke performanse, 4) biosenzorski implanti, itd.

O

Obezbeđivanje kvaliteta softvera (Software quality assurance) – Obezbeđivanje kvaliteta softvera obuhvata skup aktivnosti, kojima se obezbeđuje da se svi procesi u okviru softverskog inženjerstva, sprovode na način koji garantuje da će softver, kao krajnji proizvod, biti u skladu sa zahtevima njegovih korisnika.

Obnovljiva energija (Renewable energy) – Obnovljiva energija predstavlja energiju, koja se dobija iz obnovljivih izvora, tj. iz onih izvora, koji se mogu obnavljati prirodnim putem i biti na raspolaganju za ponovno korišćenje. Neki od obnovljivih izvora energije su vetar, sunčeva svetlost, morski talasi, rečni tokovi, toplota iz zemlje, biomasa, itd.

Obrada prirodnog jezika (Natural language processing - NLP) – Obrada prirodnog jezika predstavlja oblast veštačke inteligencije, koja se bavi razvojem tehnologije, sposobne da prepozna, razume i analizira ljudski govor ili napisani tekst, te da na osnovu toga pruži korisne informacije ili da smisleno komunicira s ljudima.

Održivi razvoj (Sustainable development) – Održivi razvoj podrazumeva oblik društvenog i ekonomskog razvoja, pri čemu se nastoje zadovoljiti trenutne potrebe društvene zajednice, ali uz očuvanje prirodnih resursa, kako bi se omogućilo zadovoljenje potreba i budućih generacija.

Operativni sistem (Operating system) – Operativni sistem predstavlja računarski softver, koji omogućava rad aplikativnih softvera, a takođe obavlja i interakciju sa hardverom (tastatura, monitor, zvučnici, slušalice, mikrofon, itd), neophodnim za rad na računaru, pametnom telefonu, tabletu i slično. Primeri operativnih sistema, namenjenih računarima su Windows, MacOS, Linux, Unix, dok, kada je reč o mobilnim uređajima, najpoznatiji su Android i iOS.

Oportunitetni trošak (Opportunity cost) – Oportunitetni trošak je pojam koji se koristi u procesu donošenja odluka, gde je između nekoliko poslovnih alternativa potrebno odabrati najbolju. Svaka poslovna alternativa sa sobom nosi određenu potencijalnu korist. Ukoliko donosilac odluka, koji bira između alternativa A i B, odabere alternativu A, u tom slučaju, oportunitetni trošak, predstavlja visinu koristi alternative B. Oportunitetni trošak je zapravo izgubljena korist, usled toga što alternativa B nije izabrana.

Organizaciona kultura (Organizational culture) – Organizaciona kultura predstavlja sistem vrednosti, stavova i uverenja, koji su zajednički svim članovima određene organizacije. Organizaciona kultura oblikuje način razmišljanja i ponašanja unutar organizacije, kako rukovodstva, tako i zaposlenih, ali i odnos organizacije prema poslovnom okruženju.

Organizaciona struktura (Organizational structure) – Organizaciona struktura predstavlja grafički prikaz podele odeljenja (sektora) i radnih mesta u organizaciji, kao i linija autoriteta između njih (odnos nadređenih i podređenih nivoa u hijerarhiji organizacije).

Organizacioni kapital (Organizational capital) – Organizacioni kapital određene organizacije predstavlja skup njenih neopipljivih resursa, koji se tiču organizacione strukture, organizacione kulture, dokumentacije, kao i definisanih politika, procesa, procedura i pravila.

Organska elektronika (Organic electronics) – Organska elektronika predstavlja oblast nauke i tehnologije, koja se bavi razvojem elektronskih uređaja ili njihovih delova, napravljenih od materijala, koji se zasnivaju na ugljeniku, umesto na široko primenjivanom silicijumu. Budući da su i živi organizmi u velikoj meri sačinjeni od ugljenika, otuda i reč “organska” u nazivu ove oblasti.

Organska poljoprivreda (Organic farming) – Organska poljoprivreda obuhvata medode i tehnike za proizvodnju hrane i uzgoj životinja, koje se zasnivaju na ekološkim principima, za razliku od konvencionalne poljoprivrede, gde se primenjuju hemijska i sintetička sredstava, kao i genetski modifikovani organizmi. Organska poljoprivreda podrazumeva upotrebu prirodnih đubriva i zaštitnih sredstava, razvoj prirodne otpornosti kod biljaka i životinja, periodičnu promenu vrste useva, gajene na istoj površini, itd.

Otvorene inovacije (Open innovation) – Otvorene inovacije predstavljaju princip po kome organizacije traže pomoć i resurse za razvoj svojih ideja u spoljnom okruženju. Drugim rečima, organizacije omogućavaju da pojedinci i tehnologija, koji nisu deo organizacije, doprinesu stvaranju njenih poslovnih ili tehnoloških inovacija.

Otvoreno bankarstvo (Open banking) – Otvoreno bankarstvo je proces u kome se omogućava da podaci o korisniku i njegovim transakcijama u određenoj banci budu dostupni i drugim finansijskim institucijama, uz saglasnost korisnika.

P

Pametna mreža (Smart grid) – Pametna mreža predstavlja električnu mrežu u kojoj se koriste digitalne tehnologije, kako bi se uspostavila dvosmerna komunikacija sa korisnicima i samim tim unapredila njena efikasnost. Za razliku od tradicionalne električne mreže, koja ima jednosmernu komunikaciju, tj. samo isporučuje energiju korisnicima, pametna mreža, pomoću digitalne opreme, prati i prikuplja podatke o potrošnji, što omogućava da se isporuka energije uskladi sa potrebama korisnika, kao i da se poveća pouzdanost čitavog sistema.

“Pametna” organizacija (Smart organization) – Pametna organizacija predstavlja sistem upravljanja u organizaciji, zasnovan na principima otvorenosti prema promenama, stalnog usvajanja novih znanja, donošenja odluka zasnovanih na preciznim i raznovrsnim podacima, stalnih poboljšanja i inovacija, orijentisanosti na korisnike, kao i dosledne primene pravila poslovne etike i društveno odgovornog delovanja.

Pametni grad (Smart city) – Pametni grad predstavlja koncept savremenog grada, gde su digitalne tehnologije poput interneta stvari ili veštačke inteligencije, integrisane u gradske sisteme, kao što su saobraćaj, upravljanje otpadom, snabdevanja energijom i vodom i sl. Na ovaj način se funkcionisanje pomenutih sistema može učiniti efikasnijim, a život stanovnika grada udobnijim.

Pametni materijali (Smart materials) – Pametni materijali predstavljaju materijale, koji imaju svojstva da na predvidiv i kontrolisan način reaguju na spoljne uticaje. Drugim rečima, ovi materijali su namerno kreirani tako, da u kontaktu sa spoljnim uticajima, kao što su voda, vlaga, toplota, svetlost, pristisak, hemijske supstance i slično, promene svoja svojstva (oblik, čvrstinu, viskoznost, itd) na tačno definisani način.

Pametni merač (Smart meter) – Pametni merač predstavlja elektronski uređaj za merenje potrošnje električne energije, s tim što za razliku od klasičnih električnih brojila, pametni merač ima karakteristiku da može u svakom trenutku da pošalje korisniku na mobilni telefon informacije o potrošnji energije, čime se omogućava lakše praćenje potrošnje i ostvarivanje ušteda.

Partnerski marketing (Affiliate marketing) – Partnerski marketing predstavlja način promocije i prodaje proizvoda i usluga, gde između prodavca i kupca postoji posrednik (partnerska organizacija ili pojedinac), koji putem svojih marketing kanala vrši promociju i prodaju pomenutih proizvoda ili usluga, za šta dobija odgovarajuću proviziju.

“Pecanje” (Phishing) – “Pecanje” predstavlja vid sajber kriminala, koji podrazumeva pokušaj da se putem lažnih veb-sajtova ili imejl poruka, žrtva navede da obelodani svoje osetljive podatke, u najčešćem slučaju, broj kreditne kartice. Lažni veb-sajtovi ili imejl poruke, kreirani su tako da kod žrtve stvore privid da se radi o legitimnim i respektabilnim veb-sajtovima ili pošiljaocima poruka. Sam naziv ove vrste prevara na engleskom jeziku (phishing), namerno je kreiran nepravilnim pisanjem reči, koristeći početna slova “ph” umesto “f”, budući da je ovakav način pisanja svojstven žargonu hakera.

Personalizacija (Personalization) – Personalizacija u marketingu predstavlja proces kreiranja proizvoda i pružanja usluga u skladu sa unapred poznatim preferencijama svakog pojedinačnog kupca ili klijenta. Organizacije najčešće na osnovu internet aktivnosti svakog pojedinačnog potencijalnog kupca/klijenta, prikupljaju podatke o njihovim željama, potrebama i interesovanjima. Na osnovu prikupljenih informacija, organizacije pripremaju specifične proizvode ili usluge, namenjene svakom pojedinačnom kupcu/klijentu.

Pičovanje (Pitch) – Pičovanje je savremeni termin, kojim se označava situacija gde preduzetnik u najčešće 3 do 5 minuta, usmeno i eventualno pomoću prezentacije, predstavlja svoju preduzetničku ideju potencijalnim investitorima u nastojanju da ih ubedi da ga finansijski podrže.

Plaćanje po kliku (Pay per click) – Plaćanje po kliku je cenovni model, namenjen reklamiranju putem interneta i funkcioniše tako što se oglašivaču za iznajmljivanje reklamnog prostora na određenom veb-sajtu, zaračunava predviđeni iznos za plaćanje, svaki put kada korisnik klikne na njegovu reklamu. Drugim rečima, korisnički klik ima svoju predviđenu cenu, pa tako sa porastom broja klikova, raste i iznos, koji oglašivač treba da plati za iznajmljeni reklamni prostor.

Platformska ekonomija (Platform economy) – Platformska ekonomija se odnosi na ekonomske procese, koji se tiču spajanje ponude i tražnje za proizvodima i uslugama putem internet platformi. Drugim rečima, prodavcima ili pružaocima usluga je omogućeno da pristupe platformi i postave svoju ponudu, dok je kupcima na raspolaganju mogućnost da pretražuju ponude prodavaca ili pružaoca usluga i potom obave porudžbinu.

Platno poslovnog modela (Business Model Canvas) – Platno poslovnog modela predstavlja metodu za definisanje poslovnog modela novih ili postojećih firmi, pri čemu se njenom primenom, firma navodi da pruži odgovore na pitanja o najvažnijim segmentima poslovanja, kao što su ključni partneri, ključne aktivnosti, vrednosti za kupca, odnosi s kupcima, karakteristike i potrebe kupaca, ključni resursi, kanali distribucije, struktura troškova i tok prihoda.

Pomešana stvarnost (Mixed reality) – Pomešana stvarnost predstavlja prikaz fizičkog okruženja u kombinaciji sa virtuelnim elementima, pri čemu korisnik, pomoću posebnih naočara, slušalica, rukavica i druge opreme, može, ne samo posmatrati pomenuto okruženje, već i obavljati interakciju sa njim. Drugim rečima, korisnik, primenom ove tehnologije može manipulisati, kako fizičkim, tako i virtuelnim elementima svog okruženja.

Portfolio (Portfolio) – Pojam portfolia ima višestruko značenje i može se odnositi na proizvodni portfolio, prodajni portfolio, portfolio hartija od vrednosti, portfolio projekata, itd. Zajedničko svakom od ovih slučajeva je to što upravljanje portfoliom podrazumeva izbor i objedinjeno upravljanje skupom različitih proizvoda, brendova, hartija od vrednosti i projekata, a zarad ostvarivanja ciljeva organizacije uz što manji rizik i u okviru raspoloživih resursa.

Poslovna analitika (Business analytics) – Poslovna analitika predstavlja skup statističkih i drugih kvantitativnih metoda i tehnika za analizu podataka od značaja za ukupno poslovanje organizacije. Primenom poslovne analitike, ocenjuju se poslovne performanse organizacije, vrše se predviđanja, kreiraju scenariji, a takođe, definišu se i moguće poslovne odluke, od kojih je kasnije potrebno izabrati najbolju.

Poslovna inteligencija (Business intelligence) – Poslovna inteligencija je koncept koji obuhvata tehnologiju i metode, kojima se prikupljaju, skladište, obrađuju i analiziraju podaci, kako bi se iz njih dobile informacije, značajne za upravljanje organizacijom.

Poslovna strategija (Business strategy) – Poslovna strategija predstavlja skup odluka, kojima se definiše opšti smer delovanja određene organizacije u budućnosti. Drugim rečima, strategijom se definiše na koji način će se organizacija prilagoditi izazovima na tržištu, odnosno, na koji način će upotrebiti svoje sposobnosti i resurse, kako bi odgovrila na prilike ili opasnosti na tržištu, a zarad ostvarivanja svojih dugoročnih ciljeva.

Poslovni akcelerator (Business accelerator) – Poslovni akcelerator predstavlja organizaciju, koja startapima pruža mogućnost mentorstva, prostora za rad, kao i povezivanja sa potencijalnim investitorima. Poslovni akceleratori za razliku od poslovnih inkubatora, kao naknadu za svoje usluge, dobijaju udeo u startapima. Na ovaj način, akceleratori nastoje da ostvare čvršću povezanost sa startapima i tako potencijalnim investitorima u startape, pruže veću sigurnost ulaganja.

Poslovni anđeo (Business angel) – Poslovni anđeo predstavlja pojedinca, koji ulaže svoj novac kako bi pomogao razvoj određenog startapa i istovremeno ostvario poslovnu korist.

Poslovni inkubator (Business incubator) – Poslovni inkubator predstavlja organizaciju koja novoosnovanim inovativnim preduzećima (startapima) pruža podršku za što bolje otpočinjanje poslovanja. Pomenuta podrška se može sastojati od edukacije, mentorstva, povezivanja sa potencijalnim poslovnim partnetima, obezbeđivanja prostora za rad, itd.

Poslovni model (Business model) – Poslovni model predstavlja plan organizacije u vezi načina stvaranja vrednosti, kako za sebe, tako i za svoje korisnike, društvenu zajednicu i druge zainteresovane strane. Poslovnim modelom se detaljno definiše način funkcionisanja organizacije u pogledu izgleda proizvoda ili usluge koje pruža, načina zadovoljenja potreba korisnika, pozicioniranja na tržištu, organizacione strukture, načina finansiranja, itd.

Poslovno planiranje resursa (Entreprise Resource Planning – ERP) – Poslovno planiranje resursa, koje se u novije vreme uglavnom obavlja putem specijalizovanog softvera, predstavlja proces objedinjenog upravljanja različitim delovima organizacije, kako bi organizacioni resursi bili optimalno raspoređeni.

Prediktivna analitika (Predictive Analytics) – Prediktivna analitika podrazumeva primenu odgovarajućih metoda i tehnika, kako bi se u okviru skupova podataka o prošlim događajima ili pojavama, prepoznali šabloni na osnovu kojih je moguće predvideti buduće događaje ili pojave.

Programski interfejs aplikacije (Application Programming Interface – API) – Programski interfejs aplikacije predstavlja skup alata, koji se koriste u računarskom programiranju, kako bi se definisao način komunikacije određene aplikacije sa bazom podataka ili serverom.

Programski jezik (Programming language) – Programski jezik predstavlja skup pravila za pisanje kodova u računarskom programu, kako bi računar bio u stanju da razume sva zadata uputstva i naredbe.

Projekat (Project) – Projekat predstavlja privremeni, jedinstveni i neponovljivi poslovni poduhvat, koji se realizuje u okviru zadatih rokova, ograničenih resursa, kao i u okviru zahtevanog kvaliteta, a zarad ostvarivanja organizacionih ciljeva.

Proširena stvarnost (Augmented reality) – Proširena stvarnost predstavlja tehnologiju, koja korisniku pruža mogućnost da putem mobilnog telefona, tablet uređaja ili posebnih naočara, u realnom vremenu posmatra fizičko okruženje u kombinaciji sa računarski generisanim slikama, animacijama, tekstom, zvukom i drugim efektima, kako bi proširio svoj doživljaj stvarnog sveta. Drugim rečima, proširena stvarnost predstavlja kombinaciju prikaza fizičkog okruženja i računarski generisanog sadržaja.

R

Računarski algoritam (Computer algorithm) – Računarski algoritam predstavlja šematski prikaz sistema međusobno povezanih aktivnosti, koje računar treba da obavi, kako bi rešio određeni problem. Algoritmom se jasno opisuju instrukcije, koje treba zadati računaru, manirom “korak po korak”. Računarski algoritam predstavlja osnovu za izradu računarskog programa.

Računarski generisane slike (Computer Generated Imagery – CGI) – Računarski generisane slike nastaju kao rezultat procesa izrade grafike, koji se zasniva na kreiranju trodimenzionalnih slika pomoću odgovarajućeg računarskog softvera. Računarski generisane slike se koriste u vizuelnoj umetnosti (filmovi, reklame, video spotovi, video igre, itd.), ali i u drugim oblastima (arhitektura, inženjerstvo, proširena i virtuelna stvarnost, itd.).

Računarski kod (Computer code) – Računarski kod predstavlja sastavni deo računarskog programa, tj. predstavlja jedno ili više uputstava ili naredbi, napisanih određenim programskim jezikom.

Računarski potpomognuta proizvodnja (Computer aided manufacturing) – Računarski potpomognuta proizvodnja predstavlja proces primene softvera i računarski kontrolisanih mašina u proizvodnji, kako bi ona postala automatizovana i samim tim efikasnija.

Računarski potpomognuto dizajniranje (Computer aided design) – Računarski potpomognuto dizajniranje predstavlja proces kreiranja, izmena, analize i optimizacije tehničkih crteža proizvoda, primenom softverskih alata.

Računarski program (Computer program) – Računarski program predstavlja sistem uputstava i naredbi, napisanih u vidu tzv. kodova, pri čemu se pomenuta uputstva i naredbe zadaju računaru sa ciljem izvršenja određenog zadatka.

Računarski softver (Computer software) – Računarski softver predstavlja skup računarskih programa, povezanih u jednu celinu, kojima se zadaju određene instrukcije i uputstva računaru o tome šta treba da uradi. Softver može biti sistemski i aplikativni. Sistemski softver omogućava računaru i ostalom hardveru da obavlja zahtevane zadatke, a takođe predstavlja i platformu za rad drugih softvera. S druge strane, aplikativni softver (aplikacija) je namenjen krajnjim korisnicima, čime im je omogućeno da zadajući komande softveru, obavljaju određene aktivnosti.

Računarski vid (Computer vision) – Računarski vid predstavlja oblast računarstva, koja primenom kamera, kao i metoda veštačke inteligencije i mašinskog učenja, omogućava računarima da vide objekte u stvarnom svetu, prepoznaju ih, analiziraju viđeno i potom pruže upotrebljive informacije svojim korisnicima. Primer računarskog vida predstavlja tehnologija, koja se ugrađuje u savremene automobile, kako bi mogli da prepoznavanjem situacije u neposrednom okruženju, pomažu vozačima u vožnji ili čak da samostalno voze, bez vozača.

Računarsko kodiranje (Computer coding) – Računarsko kodiranje predstavlja fazu računarskog programiranja, koja se odnosi na pisanje računarskog programa, tj. prevođenje algoritma u odgovarajući sistem kodova.

Računarsko programiranje (Computer programming) – Računarsko programiranje predstavlja proces izrade određenog računarskog programa, pri čemu se ovaj proces uopšteno sastoji od: 1) analize problema ili izazova, čijem savladavanju, program treba da doprinese, 2) izrade algoritma, 3) pisanja programa, tj. prevođenje algoritma na “jezik” razumljiv računaru, kreiranjem i unosom odgovarajućih kodova u računar, 4) testiranje programa i otklanjanje eventualnih nedostataka (bagova), 5) izrada dokumentacije o programu 6) održavanje programa.

Računarstvo “na ivici” (Edge computing) – Računarstvo “na ivici” predstavlja koncept računarstva, gde se obrada i analiza podataka sprovodi na mestu njihovog nastajanja, umesto u centralizovanim skladištima podataka, što je slučaj sa računarstvom “u oblaku”. Krajnji korisnici i njihovi uređaji predstavljaju tzv. ivicu mreže. S tim u vezi, podaci, umesto u serveru ili centru za podatke, bivaju obrađivani u korisničkim računarima, mobilnim telefonima, povezanim uređajima i slično. Na ovaj način, teži se povećanju sigurnosti podataka, kao i smanjenju kašnjenja u interakciji između entiteta na internetu.

Računarstvo “u oblaku” (Cloud computing) – Računarstvo “u oblaku” predstavlja sistem za pružanje raznih računarskih usluga putem interneta, pri čemu je osnovni princip ovih usluga zajedničko korišćenje raspoloživih digitalnih resursa od strane različitih korisnika. Naime, ovaj sistem funkcioniše nalik trezoru u banci, gde svaki klijent ima svoj sef, čijim prostorom može da raspolaže. Slično tome, računarstvom “u oblaku”, korisnicima se omogućava da digitalni sadržaj sa svojih privatnih računara ili servera prebace u eksterno digitalno skladište, čime mogu rasteretiti memoriju na računaru, a po potrebi i podeliti taj sadržaj sa drugim korisnicima. Takođe, računarstvom “u oblaku”, korisnicima se pruža mogućnost umrežavanja, pristupa analitičkim alatima, zajedničkog korišćenja određenog softvera, itd.

Ravna organizacija (Flat organization) – Ravna organizacija predstavlja organizacionu strukturu, gde najčešće postoje samo dva hijerarhijska nivoa. Viši nivo čini rukovodstvo organizacije, dok se ostali zaposleni nalaze na nižem nivou. U ravnoj organizaciji, delimično ili u potpunosti su ukinuti nivoi srednjeg menadžmenta između prethodno pomenuta dva nivoa. Ukidanje srednjih nivoa hijerarhije se preduzima kako bi se unapredila i ubrzala komunikacija i koordinacija, a zaposleni podstakli da preuzimaju inicijativu i razvijaju nove ideje.

Regenerativna medicina (Regenerative medicine) – Regenerativna medicina predstavlja granu medicine usmerenu ka stvaranju novog tkiva, kojim bi se zamenilo tkivo koje je oštećeno usled starosti, bolesti, povreda i slično. Metode koje se koriste u ovoj oblasti su inženjering tkiva, tretmani matičnim ćelijama, presađivanje veštačkih organa, itd.

Renderovanje (Rendering) – Renderovanje predstavlja proces kreiranja trodimenzionalnih grafičkih sadržaja (slike i video), gde se određenom grafičkom modelu, sačinjenom samo od oblika, primenom odgovarajućeg softvera, dodaju svojstva poput boje, teksture, osvetljenja, senki i slično, kako bi pomenuti sadržaj izgledao što stvarnije.

Restrukturisanje (Restructuring) – Restrukturisanje organizacije predstavlja skup mera, koje se preduzimaju, kako bi se u organizaciji sprovele drastične promene u pogledu organizacione strukture, vlasništva, pravnog statusa, procesa stvaranja vrednosti, itd. Cilj restrukturisanja je poboljšanje organizacionih performansi ili reagovanje na poslovnu krizu.

Robotika (Robotics) – Robotika predstavlja multidisciplinarnu oblast tehnologije, koja se bavi projektovanjem, izradom i upravljanjem robotima, kao i podržavajućih računarskih sistema i opreme, kako bi oni mogli da obavljaju poslove umesto ljudi, bilo autonomno, bilo pod direktnom ljudskom kontrolom.

Robotska automatizacija procesa (Robotic process automation) – Robotska automatizacija procesa predstavja primenu softvera, koji je u stanju da obavlja jednostavne i ponavljajuće računarske zadatke umesto ljudi. Primeri tih zadataka su provera unetih podataka, obavljanje određenih proračuna, slanje standardizovanih elektronskih poruka, itd. Četbot je takođe primer robotske automatizacije procesa.

Rudarenje podataka (Data mining) – Rudarenje podataka predstavlja proces pronalaženja šablona i trendova u velikoj količini podataka, primenom odgovarajućeg softvera, metoda i tehnika, a zarad dobijanja informacija, značajnih za donošenje odluka. Rudarenje podataka predstavlja proces u okviru poslovne inteligencije.

S

Sajber kriminal (Cybercrime) – Sajber kriminal predstavlja oblik vršenja krivičnih dela pomoću interneta, softvera i informacionih sistema.

Sajber napad (Cyber attack) – Sajber napad predstavlja aktivnost gde haker ili grupa njih pokušava da nanese štetu pojedincima, grupama, organizacijama ili državama, tako što im pomoću odgovarajućeg softvera ili programa uništava, oštećuje ili blokira rad računara, informacionih sistema i računarskih mreža, ali i nelegalno stiče pristup osetljivim informacijama.

Sajber prostor (Cyberspace) – Sajber prostor predstavlja virtuelni svet informacija, komunikacija i interakcija, koji postoji posredstvom interneta.

Sajber ratovanje (Cyberwarfare) – Sajber ratovanje predstavlja izvođenje politički motivisanih sajber napada od strane određene države ili saveza država na strateški značajne informacione sisteme i računarske mreže drugih država ili saveza.

Sajber sigurnost i sajber bezbednost (Cybersecurity and Cyber safety) – Sajber sigurnost predstavlja skup tehnologija, procesa, metoda i praksi, kojima se štite osetljivi podaci, informacije, programi i računarske mreže od sajbernapada. Sajber bezbednost podrazumeva primenu tehnologija, procesa, metoda i praksi, koje su namenjene zaštiti ljudi od štetnog internet sadržaja ili nasilja putem interneta.

Sajber terorizam (Cyber terrorism) – Sajber terorizam predstavlja čin sprovođenja sajber napada od strane pojedinaca ili organizacija u cilju nanošenja štete informacionim sistemima, značajnim za normalan život velikog broja stanovnika određene zemlje. Ovi napadi se sprovode zarad stvaranja atmosfere straha i uznemirenosti među stanovništvom, čime se teži ostvarivanju određenih političkih ciljeva napadača.

Segmentacija tržišta (Market segmentation) – Segmentacija tržišta je proces podele grupe potencijalnih kupaca u podgrupe (segmente) na osnovu određenih zajedničkih karakteristika. Kriterijumi za segmentaciju mogu biti interesovanja, potrebe, način života, starost, pol, itd. Shodno razlikama, svaki segment reaguje drugačije na određene marketinške aktivnosti, te je svrha segmentacije, odrediti ciljnu grupu prema kojoj će se marketinške aktivnosti usmeriti ili definisati posebne i jednistvene marketinške aktivnosti za svaki segment.

Sinergija (Synergy) – Sinergija u kontekstu ekonomije i menadžmenta podrazumeva uzajamnu saradnju dve ili više organizacija, koja može proizvesti veći poslovni efekat, nego što je zbir efekata delovanja svake organizacije posebno.

Sintetička biologija (Synthetic biology) – Sintetička biologija predstavlja multidisciplinarnu naučnu oblast, koja povezuje biologiju, hemiju, matematičko modelovanje, računarstvo i informatiku. Primenom metoda sintetičke biologije, vrši se kombinovanje delova DNK ili molekula različitih organizama, čime se stvaraju novi organizmi, pogodni za ljudsku upotrebu.

Sistem za podršku odlučivanju (Decision support system) – Sistem za podršku odlučivanju predstavlja softver ili informacioni sistem, koji je u stanju da na osnovu unetih podataka, kreira izveštaje u odgovarajućoj formi i sa informacijama, koje mogu korisniku pomoći u procesu donošenja odluka.

Sistematizacija radnih mesta (Job classification) – Sistematizacija radnih mesta predstavlja aktivnost definisanja najvažnijih karakteristika i specifičnosti svakog radnog mesta u organizaciji. Sistematizacijom radnih mesta u organizaciji, potrebno je za svako radno mesto definisati odgovornosti, zadatke, pokazatelje uspešnosti rada, kao i nivo zarade zaposlenog, te poziciju radnog mesta u organizacionoj strukturi (prikaz nadređenih i podređenih pozicija u hijerarhiji).

Skalabilnost (Scalability) – Skalabilnost u ekonomskom smislu podrazumeva mogućnost određene organizacije da raste, pri čemu nije potrebno uvoditi drastične izmene poslovnog modela, proizvoda ili usluga.

Skladište podataka (Data warehouse) – Skladište podataka predstavlja organizovan skup podataka u organizaciji, prikupljen iz različitih izvora, koji služi kao osnova poslovne inteligencije i sistema za podršku odlučivanju. Primenom odgovarajućih analitičkih alata, moguće je iz skladišta podataka dobiti informacije, neophodne u procesu donošenja odluka.

Softver koji traži otkup (Ransom software - Ransomware) – Softver koji traži otkup predstavlja tip zlonamernog softvera, koji kada uđe u računarski ili informacioni sistem, blokira korisnicima pristup podacima, sve dok se njegovom vlasniku ne isplati suma koju zahteva.

Softver otvorenog koda (Open source software) – Softver otvorenog koda predstavlja softver, koji se može menjati, poboljšavati ili dopunjavati od strane korisnika, koji za to imaju posebnu licencu.

Softver kao usluga (Software as a service) – Softver kao usluga predstavlja način korišćenja softvera, gde korisnik, umesto da preuzima i instalira određeni softver na svoj računar, može tom softveru da pristupi i koristi ga putem interneta.

Softverski bag (Software Bug) – Softverski bag ili samo bag, predstavlja grešku u računarskom programu, koja dovodi do toga da program neočekivano prestane sa radom ili da ne funkcioniše na očekivani način, kao i da ne pruža rezultate zahtevanog kvaliteta.

Softversko inženjersvo (Software engineering) – Softversko inženjerstvo predstavlja oblast računarstva, koja se tiče celokupnog ciklusa razvoja određenog softvera. Drugim rečima, softversko inženjerstvo podrazumeva analizu zahteva budućih korisnika softvera, dizajn softvera u skladu sa pomenutim zahtevima, izradu računarskih programa, objedinjavanje pojedinačnih računarskih programa, testiranje softvera, izrada dokumentacije i održavanje softvera.

Spam (Spam) – Spam je drugi naziv za neželjene elektronske poruke, koje se najčešće javljaju u vide imejla. Pošiljalac masovno šalje ove poruke, često bez ikakvog kriterijuma.

Spoljne usluge (Outsourcing) – Spoljne usluge ili autsorsing predstavljaju način poslovanja, gde određena matična organizacija angažuje drugu (spoljnu) organizaciju ili pojedinca, kako bi obavljali jedan ili više poslovnih procesa, koje je matična organizacija prvobitno obavljala u okviru svog redovnog poslovanja. Glavni razlog za preduzimanje autsorsinga je što spoljna organizacija ili pojedinac mogu da pomenute procese obave jeftinije i kvalitetnije.

Startap (Startup) – Startapom se naziva novoosnovano preduzeće koje zasniva svoje poslovanje na određenoj inovaciji, kao što su novi ili unapređeni proizvod ili usluga, novi poslovni model, novi način zadovoljenja postojećih ili novostvorenih potreba korisnika, itd.

Stopa dobiti od investicije (Return of investment  - ROI) – Stopa dobiti od investicije predstavlja pokazatelj efikasnosti ulaganja sredstava u određeni projekat ili hartije od vrednosti i izračunava se tako što se neto dobit od investicije podeli sa veličinom uloženih sredstava, a onda dobijeni rezultat pomnoži sa 100, kako bi se dobila vrednost pokazatelja izražena u procentima. Investitori teže ka tome da svoja sredstva ulažu u projekte ili hartije od vrednosti sa što većom stopom dobiti od investicije.

Stopa konverzije (Conversion rate) – Stopa konverzije u kontekstu elektronske trgovine i oglašavanja predstavlja procenat od ukupnog broja posetilaca određenog veb-sajta, koji na tom sajtu obave aktivnost, koju vlasnik sajta ili oglašivač smatra poželjnom. Primera radi, poželjnom aktivnošću se može smatrati ona gde posetilac: 1) klikne na ponuđeni link da pogleda video ili pročita tekst, 2) popuni predloženi upitnik, 3) preuzme sadržaj stranice, 4) poruči određeni proizvod ili uslugu, itd.

Stopa napuštanja početne stranice (Bounce rate) – Stopa napuštanja početne stranice predstavlja procenat od ukupnog broja poseta određenom veb-sajtu, koje su se završile nakon pregledanja samo početne stranice sajta. Vlasniku veb-sajta je u interesu da interent korisnici pregledaju što više stranica sajta, a ne samo početnu, te se stoga niža vrednost stope napuštanja početne stranice smatra poželjnijom.

Strategija plavog okeana (Blue ocean strategy) – Strategija plavog okeana je koncept u poslovanju, koji se zasniva na kreiranju novih proizvoda ili usluga, radikalno drugačijih od svega postojećeg. Na taj način, umesto ulaska na već postojeće tržište i nadmetanja sa postojećom konkurencijom, preduzeće koje primenjuje ovaj koncept, zapravo stvara novo tržište u kome nema konkurencije i gde postoje ogromne mogućnosti za razvoj. Koncept, koji podrazumeva ulazak na već postojeće tržište, naziva se strategijom crvenog okeana.

Strategijska alijansa (Strategic alliance) – Strategijska alijansa predstavlja oblik dugoročnog partenrstva između dve ili više organizacija, pri čemu one zajednički koriste svoje resurse i sposobnosti, kako bi ostvarile određeni poslovni cilj.

Strukturirani, nestrukturirani i polustrukturirani podaci (Structured, unstructured and semi-structured data) – Strukturirani podaci predstavljaju tip podataka, koji, iako mogu dolaziti iz različitih izvora, imaju zajednički i unapred jasno definisan format i strukturu. Ovi podaci se nazivaju kvantitativnim i njihov unos, pretraga i analiza se smatraju relativno jednostavnim. Primer strukturiranih podataka su kvantitativni podaci, prikazani u Excel tabelama. Nestrukturirani podaci predstavljaju tip podataka, koji za razliku od strukturiranih, mogu imati različite formate i strukturu, pa samim tim, njihova obrada zahteva drugačije metode. Reč je o podacima, koji se nalaze u formi tekstualnih dokumenata, imejl poruka, internet stranica, video i audio snimaka, slika, prezentacija, itd. Ovi podaci se nazivaju kvalitativnim. Polustrukturirani podaci predstavljaju tip podataka, koji ne poseduje nivo strukturisanosti da bi mogao biti prikazan u tabelama, ali poseduje određene metapodatke, kojima je moguće obaviti razvrstavanje podataka do određenog nivoa. Primeri ovih podataka su HTML kodovi, XML podaci, itd.

Studija izvodljivosti (Feasibility study) - Studija izvodljivosti predstavlja detaljni elaborat o svim važnim elementima određenog investicionog projekta i koristi se u cilju procene opravdanosti i izvodljivosti realizacije pomenutog projekta. Studija izvodljivosti se radi pre početka projekta i predstavlja predmet razmatranja od strane ključnih učesnika u projektu, koji na osnovu nje treba da donesu odluku o tome da li treba krenuti u dalju realizaciju.

SWOT analiza (SWOT analysis) – SWOT analiza se koristi u menadžmentu, kako bi se njome analizirale snage i slabosti organizacije, kao i šanse i pretnje, koje postoje na tržištu. Na osnovu toga, definišu se strategijske alternative, odnosno načini kako organizacija može dugoročno upotrebiti svoje snage i umanjiti slabosti, ne bi li iskoristila šanse ili izbegla pretnje na tržištu. Naziv SWOT analize predstavlja akronim od reči Strenghts (Snage), Weaknesses (Slabosti), Opportunities (Šanse), Treats (Pretnje).

Š

Špijunski softver (Spy software - Spyware) – Špijunski softver predstavlja tip zlonamernog softvera, koji kada uđe u računarski ili informacioni sistem, ima mogućnost da pristupi podacima u sistemu i pošalje ih svom vlasniku.

Šest sigma (Six sigma) – Šest sigma predstavlja metodologiju, koja ima za cilj otklanjanje uzroka mogućih defekata u proizvodnji, čime se kroz preventivno delovanje utiče na to da kvalitet proizvoda uvek bude na zahtevanom nivou. Na ovaj način se eliminiše pojava škarta, kao i potreba za naknadnim popravkama i doradama, čime se ostvaruju značajne uštede u vremenu i novcu.

T

Targetiranje u marketingu (Targeting in Marketing) – Targetiranje je proces, koji se primenjuje u marketingu i tiče se određivanja grupe potencijalnih korisnika, prema kojima će biti usmerene promotivne aktivnosti.

Tehnologija prepoznavanja glasa (Voice recognition technology) – Tehnologija prepoznavanja glasa predstavlja sposobnost uređaja ili računarskog programa da primi i razume glasovnu poruku, te da izvršava komande zadate izgovorenim rečima.

Tekstualna analitika (Text analytics) – Tekstualna analitika predstavlja proces primene odgovarajućih metoda i alata, kako bi se u tekstu otkrili određeni šabloni, koji mogu pomoći u pronalaženju i izvlačenju važnih informacija iz teksta.

Troškovi privlačenja korisnika (Cost per acquisition - CPA) – Troškovi privlačenja korisnika su jedan od najvažnijih pokazatelja efikasnosti internet oglašavanja i predstavljaju odnos između ukupno uloženih sredstava u promotivnu kampanju i broja internet korisnika, koji su na osnovu kampanje postali kupci ili klijenti. Drugim rečima, pomenuti pokazatelj govori koliko je prosečno uloženo novca u interent oglašavanje da bi se privukao jedan novi kupac ili klijent.

Tržišna niša (Niche market) – Tržišna niša predstavlja uzak deo tržišta, odnosno relativno malu grupu korisnika, koji imaju specifične zahteve u pogledu proizvoda ili usluga. S tim u vezi, ponuda proizvoda ili usluga, namenjena širokim grupama korisnika, ne može zadovoljiti zahteve ove male grupe korisnika na pravi način.

Tržišni proboj (Market penetration) – Tržišni proboj predstavlja vrednost koja pokazuje koliko procentualno iznosi broj kupaca, koji kupuju proizvode određene organizacije u odnosu na ukupan broj potencijalnih kupaca, prepoznatih na tržištu.

Tržišni udeo (Market share) – Tržišni udeo predstavlja vrednost koja pokazuje koliko procentualno iznosi količina prodatih proizvoda ili usluga određene organizacije u odnosu na sve proizvode ili usluge tog tipa, koje su svi učesnici na tržištu prodali u datom periodu.

Tvrdo i meko računarstvo (Hard and soft computing) – Tvrdo računarstvo predstavlja tradicionalni oblik računarstva, koji se zasniva na kreiranju algoritama i matematičkih modela, čija primena zahteva input u vidu preciznih i jasnih podataka i informacija, kako bi se rešio određeni problem. S druge strane, meko računarstvo predstavlja oblast računarstva, koja se bavi rešavanjem složenih problema, čije karakteristike su nedostatak preciznih, pouzdanih i tačnih informacija.

U

Ugrađena analitika (Embedded analytics) – Ugrađena analitika predstavlja dodatak standardnom softveru u vidu različitih analitičkih alata, kako bi se korisniku pružila dodatna pogodnost u korišćenju softvera.

Ugrađeni sistem (Embedded system) – Ugrađeni sistem predstavlja autonomni softver, instaliran u mikročip ili mikrokontroler odgovarajućeg elektronskog uređaja i koji služi kako bi omogućio pomenutom uređaju da obavlja predviđene zadatke. Reč je o integraciji uređaja i softvera, pri čemu je softver programiran tako da obavlja nekoliko relativno jednostavnih operacija. Primeri takvih sistema se nalaze ugrađeni u mnogim kućnim i drugim aparatima, kao što su veš mašine, televizori, kamere, bankomati, igračke, itd.

Ulazni i izlazni marketing (Inbound and outbound marketing) – Ulazni i izlazni marketing su pojmovi bliski ekonomiji “povlačenja” i ekonomiji “guranja” i odnose se na različite pristupe promociji proizvoda i usluga. Naime, ulazni marketing podrazumeva kreiranje i plasiranje internet sadržaja od strane oglašivača, koji grupa potencijalnih korisnika može smatrati korisnim i samim tim pokušati da putem interneta pronađe pomenutog oglašivača i njegove proizvode. S druge strane, izlazni marketing podrazumeva plasiranje reklama prema ciljnoj grupi kupaca u nastojanju da se što više njih zainteresuje za proizvode oglašivača. Za razliku od ekonomije “povlačenja” i ekonomije “guranja”, koje predstavljaju koncepte poslovanja čitavog preduzeća, ulazni i izlazni marketing su usmereni samo ka delu poslovanja, koji se tiče promocije i prodaje.

Umrežavanje (Networking) – Umrežavanje ili netvorking predstavlja lično sastajanje i upoznavanje ljudi, sličnih interesovanja ili profesija, radi razmene ideja, informacija, iskustava, te razmatranja mogućnosti za buduću saradnju. Netvorking je često sastavni deo stručnih ili naučnih skupova, konferencija, seminara, itd.

Unakrsna, uvećana i umanjena prodaja (Cross-selling, up-selling, down-selling) – Unakrsna, uvećana i umanjena prodaja predstavljaju tehnike prodaje, koje su naročito popularne u oblasti internet prodaje. Unakrsna prodaja predstavlja tehniku prodaje, gde se kupcu nudi da pored proizvoda koji je kupio, takođe kupi i druge proizvode, koji su komplementarni ili na bilo koji način povezani sa kupljenim proizvodom. Uvećana prodaja predstavlja tehniku prodaje, gde se kupcu nudi da pored proizvoda koji je kupio, takođe kupi i druge iste takve proizvode, ali uz određeni popust ili druge pogodnosti.  Umanjena prodaja predstavlja tehniku prodaje, gde se kupcu, koji želi da odustane od kupovine određenog proizvoda, nudi da kupi sličan takav, ali jeftiniji proizvod.

Upravljanje digitalnim sadržajem (Digital content management) – Upravljanje digitalnim sadržajem, predstavlja proces kreiranja, distribuiranja i skladištenja tekstualnog, grafičkog i multimedijalnog sadržaja, namenjenog informisanju, promociji, edukaciji i zabavi, putem veb sajtova, mobilnih aplikacija i društvenih mreža.

Upravljanje inovacijama (Innovation management) – Upravljanje inovacijama predstavlja koncept, orijentisan ka stvaranju inovacija u organizaciji, koje mogu da donesu održivu konkurentsku prednost. Ovaj koncept podrazumeva stalno usavršavanje zaposlenih, podsticanje zaposlenih da kreiraju nove ideje, prikupljanje novih ideja od zaposlenih, razmatranje ideja i izbor najboljih, dokumentovanje ideja, razvoj ideja i njihovo sprovođenje u delo, komunikaciju i izveštavanje o toku realizacije ideja, te kontrolu i evaluaciju čitavog procesa. Inovacije u organizaciji se mogu ticati razvoja novih proizvoda i/ili usluga, poboljšanja postojećih proizvoda i/ili usluga, poboljšanja poslovnih procesa i razvoja novih poslovnih modela u organizaciji.

Upravljanje kvalitetom (Quality management) – Upravljanje kvalitetom je koncept, koji podrazumeva upravljanja poslovnim procesima u organizaciji na način, koji omogućava da krajnji proizvod ili usluga organizacije budu u skladu sa zahtevima korisnika. Drugim rečima, cilj upravljanja kvalitetom u organizaciji je uspostavljanje načina rada, koji kao rezultat ima stvaranje proizvoda i usluga, čijim karakteristikama će korisnik biti zadovoljan. Ove karakteristike se mogu ticati funkcionalnosti, bezbednosti, pouzdanosti, trajnosti, estetike, itd.

Upravljanje odnosa s klijentima (Customer relationship management – CRM) – Upravljanje odnosa s klijentima predstavlja proces ili čak način poslovanja čitave organizacije, koji obuhvata prikupljanje i analizu podataka o klijentima, utvrđivanje njihovih sadašnjih, ali i predviđanje budućih potreba i karakteristika, te stoga i definisanje načina kako da se uspostave i održavaju odnosi s njima, tako da se njihovo zadovoljstvo i doživljaj proizvoda ili usluga održavaju na sadašnjem ili podignu na viši nivo.

Upravljanje podacima (Data management) – Upravljanje podacima predstavlja koncept definisanja i sprovođenja procesa i aktivnosti u pogledu dobijanja maksimalne vrednosti iz podataka za organizaciju, uz najmanji napor, trošak ili rizik. Upravljanje podacima podrazumeva: 1) utvrđivanje potreba organizacije za podacima i njihovo pronalaženje, 2) definisanje arhitekture podataka, 3) distribuciju podataka u organizaciji onima kojima su potrebni, 4) definisanje i primenu pravila pristupa i upotreba podataka, 5) primenu metoda i tehnika u domenu obrade i analize podataka, 6) kontrolu upotrebe podataka i 6) arhiviranje podataka. Drugim rečima, upravljanjem podataka, obuhvaćeni su svi procesi i aktivnosti u okviru životnog ciklusa određenog skupa podataka, od utvrđivanja potrebe organizacije za njim, pa do njegovog arhiviranja.

Upravljanje znanjem (Knowledge management) – Upravljanje znanjem podrazumeva metode i tehnike sistematskog prikupljanja, dokumentovanja, širenja, korišćenja i stvaranja znanja u organizaciji.

V

V2X komunikacija (V2X communication) – V2X komunikacija predstavlja pojam, kojim se označavuju različiti vidovi komunikacije koje vozila u toku vožnje samostalno ostvaruju sa entitetima oko sebe. Termin V2X predstavlja skraćeni oblik za izraz “vehicle to everything”, odnosno komunikaciju vozila prema svemu. S tim u vezi, V2X komunikacija obuhvata komunikaciju vozila sa drugim vozilima (V2V – vehicle to vehicle), putnom infrastrukturom (vehicle to infrastructure – V2I), pešacima (vehicle to pedestrian – V2P) i onlajn servisima za podršku u vožnji (vehicle to network – V2N). Primera radi, V2V i V2P komunikacija funkcionišu tako što vozilo pomoću posebnih senzora i softvera, u realnom vremenu prikuplja, obrađuje i analizira podatke o položaju, pravcu i brzini kretanja drugih vozila i pešaka, čime se pomaže vozaču da prilagodi način vožnje saobraćajnim uslovima i tako poboljša svoju, ali i tuđu bezbednost. Kada je reč o V2I komunikaciji, primer toga su softverski sistemi, ugrađeni u vozilo, koji na osnovu prikupljenih podataka o intervalima paljenja zelenog svetla na semaforima, daju preporuke vozaču o optimalnoj brzini, kako bi se što kraće zadržavao na semaforima tokom puta. V2N komunikacija podrazumeva pristup i korišćenje razičitih onlajn alata, koji vozaču pružaju značajne informacije o uslovima na putu, doprinoseći njegovoj bezbednosti, kao i efikasnosti vožnje.

Veb (Web) – Veb kao skraćeni naziv za World Wide Web (WWW), predstavlja informacioni sistem, koji objedinjuje sve informacije, kojima je moguće pristupiti putem interneta. Veb je nastao 1989. godine, a tokom vremena, prolazio je kroz različite razvojne faze (generacije). Prva generacija veba, poznata kao Web 1.0, prvenstveno je bila orijentisana prema kreiranju sadržaja na internet stranicama, koje su korisnci mogli samo da čitaju ili posmatraju. Druga generacija Veba, čiji je naziv Web 2.0, pružila je mogućnost korisnicima da sami kreiraju sadržaj na internetu i vrše interakciju putem veb-sajtova, za šta su tipičan primer brojne društvene mreže i forumi. Treću generaciju Veba, pod nazivom Web 3.0, karakteriše primena veštačke inteligencije u procesu razumevanja potreba i interesovanja internet korisnika i, shodno tome, generisanju sadržaja, prilagođenog njima.

Veb analitika (Web analytics) – Veb analitika obuhvata metode i alate, kojima se stiče uvid u važne pokazatelje performansi određenog veb-sajta, kao što su broj poseta veb-sajtu, prosečan broj pregledanih stranica veb-sajta po korisniku, prosečno vreme zadržavanja korisnika na veb-sajtu, itd.

Veb saobraćaj (Web Traffic) – Veb saobraćaj predstavlja ukupan broj poseta određenom veb-sajtu ili stranici na društvenim mrežama tokom ograničenog vremenskog perioda. Veb saobraćaj može biti organski i plaćeni. Organski veb saobraćaj predstavlja broj poseta, koje su korisnici obavili koristeći samo internet pretraživač. Drugim rečima, korisnici su putem interent pretrage pronašli pomenuti veb-sajt ili stranicu i potom je posetili. Plaćeni veb saobraćaj predstavlja broj poseta, koje su korisnici obavili tako što su klikom na reklamu, bili preusmereni na pomenuti veb-sajt ili stranicu.

Vebinar (Webinar) – Reč vebinar predstavlja kovanicu, sastavljenu od reči “web” i “seminar” i odnosi se na pojam održavanja seminara putem interneta, najčešće pomoću video linka. Učesnici vebinara mogu biti geografski na različitim mestima, a ipak imati mogućnost praćenja i interakcije sa predavačima u realnom vremenu.

Veb-sajt optimizacija (Website optimization) – Veb-sajt optimizacija, poznata i kao SEO optimizacija (search engine optimization) predstavlja skup metoda i alata, koji služe kako bi omogućili da određeni veb-sajt bude što lakše pronađen od strane internet korisnika, kao i visoko pozicioniran na listi rezultata pretrage, obavljene pomoću interent pretraživača.

Veštačka inteligencija (Artificial intelligence) – Veštačka inteligencija predstavlja mašinsku (računarsku) simulaciju procesa, koji čine osnovu ljudske inteligencije, kao što su učenje (prikupljanje informacija i pravila kako da se one upotrebe), razumevanje (korišćenje određenih pravila, kako bi se na osnovu dostupnih informacija doneli odgovarajući zaključci) i korekcije (samostalno reagovanje na promene u okruženju i prilagođavanje njima).

Veštačka materica (Artificial womb) – Veštačka materica je uređaj koji je još u eksperimentalnoj fazi i koji je predviđen da omogući vantelesno održavanje trudnoće, tj. razvoj fetusa u posebnim kesama koje se eksterno snabdevaju neophodnim supstancama.

Veštačke neuronske mreže (Artificial neural networks) – Veštačke neuronske mreže, kao osnova za razvoj veštačke inteligencije, predstavljaju računarske sisteme, kreirane po uzoru na neuronske mreže, koje postoje u ljudskom mozgu. Drugim rečima, radi se o sistemima povezanih procesnih jedinica, koje na osnovu zadatih pravila i šablona, usvajaju i obrađuju informacije iz spoljnog sveta i potom kreiraju odgovarajući rezultat u vidu izveštaja ili odluka.

Viralni marketing (Viral marketing) – Viralni marketing predstavlja marketinšku tehniku, koja podrazumeva da korisnici putem interneta dobrovoljno prenose reklamu (najčešće zanimljiva slika ili video snimak), šaljući je i “deleći” sa drugim korisnicima, čime se reklama širi poput virusa (viralno).

Virtuelni asistent (Virtual assistant) – Virtelni asistent je osoba, koja pruža svoje usluge drugim organizacijama, ali sa udaljene lokacije putem interneta i odgovarajućeg softvera.

Virutelna stvarnost (Virtual reality) – Virtuelna stvarnost je interaktivno, računarski generisano okruženje, koje je dizajnirano tako da korisniku putem tzv. VR naočara, ali i druge opreme, pruži osećaj fizičkog prisustva u pomenutom okruženju.

Vlog (Vlog) – Vlog ili video blog predstavlja relativno kratki video sadržaj, koji autor snima i postavlja na internet s vremena na vreme, a sa ciljem da zainteresovanim internet korisnicima prenese svoja razmišljanja, zapažanja, analizu, stavove, opise, komentare i slično.

Z

Zajedničko ulaganje (Joint venture) – Zajedničko ulaganje predstavlja oblik dugoročnog partnerstva između dve ili više organizacija, pri čemu one formiraju novu zasebnu organizaciju u koju ulažu svoje resurse i sposobnosti zarad ostvarivanja određenih poslovnih ciljeva. Kod zajedničkog ulaganja nije reč o spajanju dva preduzeća u jedno, već o osnivanju novog, trećeg preduzeća.

Zakup medijskog prostora na internetu (Online media buying) – Zakup medijskog prostora na internetu je proces pronalaženja i zakupa prostora za postavljanje reklame na onim veb-sajtovima ili stranicama društvenih mreža, koje posećuju internet korisnici, označeni od strane oglašivača kao ciljna grupa (potencijalni kupci).

Zelena ekonomija (Green economy) – Zelena ekonomija predstavlja ekonomske procese, koji imaju za cilj povećano ekonomsko blagostanje i društvenu jednakost, uz očuvanje životne sredine i održivu potrošnju prirodnih resursa.

Zlonamerni softver (Malicious software – Malware) – Zlonamerni softver predstavlja svaki oblik računarskog programa ili koda koji može da nanese štetu određenom računarskom ili informacionom sistemu.