Karijerni centar fakulteta predstavlja jedan od stubova FEFA studija s obzirom na to da se od osnivanja zalažemo za spoj praktičnog i teorijskog znanja. Zahvaljujući tome, svake godine smo u mogućnosti da studentima obezbedimo prakse u različitim oblastima, koje čine obavezan deo studija.
Zbog toga smo odlučili da upravo sa studentima razgovaramo o prvim karijernim koracima.
Vojin Lazarević, student je četvrte godine ekonomije i sa nama je podelio iskustvo iz kompanije DMD gde je obavljao praksu u oblasti računovodstva i finansija.
Veliko hvala kolegi Vojinu na ovom razgovoru.
Do 8 ujutru svi polako pristižemo u kancelariju i dok čekamo banke da krenu sa radom platnog prometa, sumiramo utiske o događajima od prethodnog dana – kako na privatnih , tako i poslovnih. Međutim, čim banke krenu sa radom, svi razgovori se stavljaju po strani, kreće akcija.
Obavezno sa jednog od laptopova ide tiha muzika na radiju kako ne bi bilo nepotrebne tišine u kancelariji. Svaki deo finansija radi svoj deo posla. Početak jeste bio unošenje jutarnjeg salda, gde za određene firme tog dana proveravamo tekuće i knjigovodstveno stanje.
Takođe, odmah ujutru, računovodstvu šaljemo i devizna stanja. Nakon toga, tokom radnog dana susrećemo se sa raznim stvarima. Od otplate glavnica i kamata pa do knjiženja novonastalih, kalkulacije kamata za naše pozajmice, zahteva za prevremenu otplatu, deviznih plaćanja pa do knjiženja svih ulaznih faktura.
Za to vreme u risk-u, firme koje su naši partneri, žele povećanje kreditnog limita gde smo dužni da proverimo njihovo poslovanje, našu saradnju, njihovu poslovnu likvidnost i odnos sa zakonom kako bismo mogli da iznesemo mišljenje.
Najviše mi je značilo to što ni u jednom momentu nisam bio po strani. Zaposleni u DMD-u su me zaista gledali kao jednog od njih; kao nekog ko ima određenu obavezu i odgovornost.
Mislim da je to jedna od bitnijih stvari u razvoju mladih ljudi - da što ranije u svojoj karijeri imaju bilo kakav dodir sa praksom jer na taj način pokušavamo da teoriju i znanje koje nosimo sa fakulteta povezujemo sa realnim dešavanjima i događajima, i to kroz sopstveno iskustvo.
Takođe, rad sa iskusnim ljudima. Ja sam zaista imao tu sreću da radim sa kolegama koji su u firmi po dvadeset godina ,i verujte, ima ih dosta. Stvari koje sam čuo od njih, znanja koja sam usvojio, ne samo za karijeru već i za dalji život, zaista su nemerljiva. I njihovo strpljenje jer ,kada sam shvatio koliko iskustva me okružuje u jednoj kancelariji, imao sam priličan broj pitanja.
Pomoglo mi je da lakše razumem i uđem u sam proces rada. Ja sam veliki ljubitelj računovodstva i finansija, kroz celu srednju školu i studije, pa sam se tako i pronašao u finansijama DMD-a.
U suštini, glavni izazov bilo je učenje programa koje zaposleni koriste, a ja do tada nisam imao susret sa njim. I stvarno prvih nekoliko dana sam imao osećaj da ovo definitivno nije za mene i da nisam dovoljno siguran. Međutim, kako su dani prolazili, znanje sa fakulteta u oblasti računovodstva i finansija mi je sve više bilo od koristi, a moje samopouzdanje je sve više raslo.
Mislim da, ukoliko na pravilan način koristimo ono što nam fakultet pruža, teško je da će naići neki problem u karijeri.
Ono što sam novo naučio je to da su dva faktora možda i najvažnija za jedan tim: poštovanje i poverenje. Poštovanje zato što, kao što sam već rekao, ima mnogo kolega koji skoro čitavu karijeru rade na ovom mestu i imaju neizmerno iskustvo. Svaka njihova odluka, pogotovo u nekim ,,gustim" situacijama, pokazuje zašto su toliko dugo tu - kada se ispostavi da je ta odluka bila ispravna, poštovanje samo još više raste.
Poverenje jer oni zaista znaju šta rade, ali imaju poverenje jedni u druge. Međusobno se poštuju, podjednako kao i postupke koje preduzimaju. Ukoliko se desi da neko zapadne u problem, svi će dati svoj doprinos da se taj problem i reši – na taj način čitavo odeljenje može da nastavi neometano funkcionisanje.
Posebno me je iznenadila atmosfera na poslu. S obzirom na to da sam godinu dana ranije imao praksu koja je bila vrlo drugačija od onoga što sam ja tada želeo, moram da priznam da sam imao određene predrasude pre samog početka.
Međutim, prvog dana kada sam ušao u kancelariju sve predrasude su nestale. Pre svega što su ljudi u finansijama DMD-a stvarno gostoljubivi i vole da rade sa mladima, kod njih sam po prvi put video da se jedan deo firme zaista ponaša kao prava ekipa. Njihov glavni odmor, kako umni tako i fizički, jeste igrica Recko. Cilj recka je da iz što manje pokušaja (maksimum 5) pogodite reč od 5 slova.
Pobednik te nedelje uzima celokupni budžet Recka za tu nedelju, i vodi ostale kolege na piće. Svakome sam ovo prepričavao jer kroz jedno takvo neobavezno ,,takmičenje" koje traje maksimum pet minuta, stvarno možete da vidite koliko oni uživaju u tome i na taj način se još više povezuju. Mislim da je to pravi primer svakodnevnog teambuilding-a.
Kada bi kompletno iskustvo moglo da stane u jednu rečenicu, ona bi glasila: fantastično iskustvo zahvaljujući fantastičnim ljudima.
Nazad
